"DUGO SMO KRILI..."Sećate se četvorki porodice Gaćeša: Malena Irina ima trajno oštećenje mozga

Marija je u 27. nedelji trudnoće rodila Iris, Indu, Irinu i Inu. Tri bebe su rođene sa po kilogram i bile su duge po 35 centimetara, dok je Ina bila teška 790 grama, sa 33 centimetra.

Đorđe i Marija Gaćeša su pre četvorki već imali ćerku Iskru koja sada ima četiri godine.

Grad Beograd im je odobrio mesečnu pomoć za peto dete, pa ukupno dobijaju 64.000 dinara. Međutim, 64.000 dinara ne rešava probleme koji su svakodnevnica porodice Gaćeša.

Naime, malena Irina ima trajno oštećenje mozga. Imala je tri ciste na mozgu koje su pukle, a na mestima gde su bile ciste ostali su ožljci i regeneracija tih delova mozga je, nažalost, nemoguća.

"Mi smo to dugo krili, jer Irini ne treba sažaljenje, već ljubav kao i drugoj deci", započinje priču Marija Gaćeša.

Foto privatna arhiva

 

Prema njenim rečima, stanje je trajno i na kraju se ovakvi slučajevi završe sa dijagnozom cerebralne paralize.

"Ja sam u početku sve to jako teško podnela. Scena da se njih četiri igraju u dvorištu i da Irina sedi u kolicima je bolna. Ali, eto, nekako sam se pomirila s tim. Radimo, borimo se i trudimo maksimalno da radimo sve što je u našoj moći", naglašava ova majka.

Fizioterapeut je neophodan

S obzirom na to da su bebe prevremeno rođene, zaostaju za svojom generacijom, pa tako od njih četiri, samo jedna hoda. Fizioterapeut je neophodan, ali su ih iz državne bolnice posle trećeg dolaska vratili, pod izgovorom da ne mogu da organizuju četiri termina vežbi za četiri bebe.

"Te 64.000 koje dobijemo samo prosledimo na račun privatnog fizioterapeuta koji dolazi kod nas. Kada su nam rekli da ne mogu da organizuju četiri termina, shvatili smo da nam je i vremenski i finansijski neizvodljivo da svaku posebno vodimo svaki dan na vežbe koje traju pola sata", objašnjava naša sagovornica.

Marija je više puta u toku razgovora istakla da njima ne treba milostinja, ali da bi im pomoć veoma značila.

"Fizioterapeut nam je najneophodniji. To bi nam veoma značilo, a sve ostalo je skroz nebitno. Samo su nam one bitne, i naravno da se izvuče maksimalni potencijal iz Irine, jer vežbama može dosta toga da se postigne", naglašava Marija.

Tanjug/Tara Radovanović

 

Suprug od januara ponovo na poslu, Marija ostaje sama

Njihov dan je kao na traci - presvlačenje, pelene, doručak, terapija, ručak, terapija, užina, šetnja, igra, pelene, prljave portikle, četiri bodija, presvlačenje, plač, nunanje, večera, kupanje, presvlačenje, pelene, još nunanja, pet priča i pet poljubaca za laku noć.

Marija sve ovo ne može sama. Njen suprug Đorđe radi od kuće, ali se od 1. januara vraća na posao.

"Trebalo je da se vrati u avgustu na posao. Mene je tada uhvatila panika, pa smo uspeli da izdejstvujemo da do 1. januara ostane s nama. Ja ne mogu da šetam četvoro dece, fizički nije moguće. Videćemo kako ćemo", kaže Marija.

"Komentari me više ne dotiču"

Dok jedni s oduševljenjem i empatijom gledaju na ovu porodicu i na ulici izgovaraju "Svaka čast!", na društvenim mrežama ljudi često ostavljaju komentare poput: "Što rađete decu ako ne možete da ih odgajate?" ili "Zašto niste vodili računa ako vam treba pomoć?". Na ovakve komenatre Marija pre nije ostajala ravnodušna, međutim, sada ne obraća pažnju na njih.

"Mi smo želeli jedno dete, a dobili smo tri gratis iznenađenja. Naravno da nismo znali da ćemo dobiti četvorke, posebno što su začete prirodnim putem. U početku sam čitala komentare i baš su znali da me povrede, međutim, sada me ne dotiču. Ja sam učena da ako ne mogu pomognem da ne odmažem i kada nemam šta lepo da kažem da ćutim. Kada smo saznali da nosim četvorke, doktorka je predložila redukciju, odnosno da ubijemo dva ploda. Ja to nisam želela, jer sam čula kako njihovo srce kuca. One su Božji dar. I sada kada nas ljudi sretnu imaju lepe reči i to mi je potvrda da smo uradili dobru stvar", kaže Marija kroz osmeh.

Marijin suprug i otac devojčica, Đorđe Gaćeša, kaže da ga najviše boli činjenica da se o natalitetu stalno govori, a da kada jedna porodica dobije četvoro dece, svi ćute.

"One su prve četvorke začete prirodnim putem i nigde nikoga nema. Mi jesmo dobili jednu vrstu pomoći, ali ne žive deca godinu dana, problemi tek dolaze. Kada smo imali samo jedno dete, mi nju finansijski nismo osetili, ali je sada totalno drugačija situacija i na sve to su skočile cene", ističe Đorđe.

Terapije mesečno iznose više od 25.000 dinara

Sve četiri bebe svakodnevno uzimaju terapiju. Neke lekove dobijaju na recept, a za one za koji isti ne mogu da dobiju mesečno daju i više od 25.000 dinara.

"Iris je veoma osetljiva i bolešljiva i većinu lekova koje ona pije ne idu na recept. Ona lek koji košta dve i po hiljade popije za maksimum sedam dana. Ništa ne traje doživotno, nismo mi tražili pomoć za zauvek, ali nam je bitno da živimo koliko toliko normalan život dok su one veoma osetljive prvih nekoliko godina. Iris je poslednja dva meseca ležala četiri puta u bolnici. Imali smo probleme, nisu nam dali da unesemo kolica. Ona i ja delimo bolnički krevet. Ja ne mogu da ustanem da odem do toaleta, jer će ona pasti s kreveta, pa su nam sestre predložile da je vežu sa rukice i noge. Tu nastaje haos. Ne želim da ni meni ni detetu ostaje trauma. Pitala sam sestru da li bi to uradila svom detetu, pa su nam ipak dozvolili da unesemo kolica. Kad se sve sumira na kraju, mi smo srećni i sa onim što imamo i nemamo", zaključili su Marija i Đorđe.

(Telegraf)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI