Vremenska
Foto: Alo/Foto: Alo/ilustracija

U stratosferi iznad Arktika formira se novi polarni vrtlog koji brzo jača,a sa dolaskom zime, taj proces će postati brži. Inače, polarni vrtlog već dugo utiče i na zimske vremenske prilike u Evropi, Kanadi i SAD.

Kako se navodi, za zimsko vreme je važno da li je taj vrtlog jak ili slab, jer na površini stvara sasvim suprotne vremenske posledice.

Šta ovo znači za predstojeću zimu u Srbiji, za medije, otkrio je klimatolog Goran Pejanović.

- Hladni vazduh na visokim geografskim širinama je jak kada je zonalno strujanje oko severnog pola - započeo je razgovor Pejanović.

 - On slabi kada počinje da meandrira, kada neki delovi kružnog vrtloga prelaze na jug i prenose vazduh na druga mesta, tako da taj polarni vrtlog je problem z astanovništvo, recimo u decembru i januaru 2018. godine, u južnim oblastima Amerike i u Čikagu, kada su temperature bile i do minus 25 stepeni celzijusa - rekao je Pejanović.

Smanjenje i meandriranje ovog vrtloga može biti i sedam, osam dana unapred.

 - Ako mediji pravilno reaguju stanovništvo se može upozoriti na vreme. Međutim, kada je reč o tome šta će biti u budućnosti da li će doći do jačanja i slabljenja polarnog vrtloga, on će slabiti i možemo očekivati više izlivanje ovog hladnog vazduha ka južnom delu, ali slabijeg intenziteta.

Već smo počeli da osećamo posledice ovih promena, nastavio je:

 - Zime postaju toplije kao i leta. Inače, u Evropi se najbrže zagreva i tu je brzina zagrevanja oko dva stepena. Severniji delovi se zagrevaju brže nego južni delovi - rekao je Pejanović.

 - Ovo je godina El Ninja, to je proces koji se dešava u ekvatorskom i tropskom pacifiku - istakao je:

- Topla voda se premešta iz zapadnog dela na obale južne Amerike i ka Peruu i znatno podiže temperaturu zemlje. To je prirodan fenomen. Na Srbiju će negativno da utiče severnoatlantska cirkulacija, sa višim pritiskom iznad Grenlanda i severne Evrope. Biće više padavina u centralnoj i u našem delu Evrope. Možda ćemo ove godine imati i više snega i ne i značajno nižih temperatura - rekao je Pejanović.

U Srbiji i na Balkanu porašće broj dana sa padavinama iznosiće i preko 50 litara vode dnevno.

 - Ključ i prethodnih superćelijskih nepogoda je u padavinama i povećanju vodene pare od čega jačaju te oluje. Sva šteta koja dolazi od elementarnih nepogoda, potiče od tih jačih vetrova, negde oko 75 odsto ukupne štete dolazi od ovakvih oluja - dodao je Pejanović.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Tagovi

Komentari (0)

Loading