UČIO SAM IH DA BUDU LJUDI Profesor istorije decu učio da rade na sebi kao da im život od zavisi od toga

Ovaj skromni profesor kaže da osim neverovatne ljubavi prema svom poslu, odnosno nauci kojom se bavio i posvećenosti deci, kod sebe ne vidi ništa neobično, te da iznenađenje od đaka i kolega nije očekivao. A da li je ovaj danas penzionisani nastavnik istorije u aleksandrovačkoj gimnaziji poseban, da se zaključiti iz njegove emotivne ispovesti.

- Sve ovo što se dešavalo proteklih dana je za mene veoma emotivno. Hvala učenicima i kolegama koji su na ovaj način želeli sa mnom da obeleže moj odlazak u penziju. Nisam znao da će me poslednjeg dana nastave u školskim hodnicima ispratiti aplauzima. I kolege su me iznenadile i kada sam otišao da ih počastim. Kada sam ušao u zbornicu, tamo me je sačekalo filmsko platno i film koji su kolege snimile i prikazale o meni, hronološki od prvog dana mog rada u školi - gotovo kroz suze počeo je ispovest Dragiša, penzionisani profesor istorije iz Aleksandrovca. On kaže da na početku svoje profesorske karijere nije razmišljao o tome kako da kod dece ostavi dobar utisak, jer da jeste, uveren je da mu to ne bi pošlo za rukom.

Foto privatna arhiva

- Danas gledajući sebe u filmu, video sam svoju karijeru kako je to teklo, analizirao sam sebe kao čoveka, mnogo je toga bilo, takmičenja, druženja... generacije i generacije đaka koji su prošli kroz naše klupe. Začuđujuće je da je sve to neko snimio i zabeležio. Za to su zaslužne kolege Nataša Ralić, Miroslav Šljivić i Snežana Arsić koja je organizovala špalir učenika - priča profesor dodajući da film traje šest minuta i sadrži sve profesionalne aktivnosti s učenicima koje je imao tokom svih ovih godina.

- Beskrajno sam voleo svoj posao i negde u startu shvatio da nije dobro postaviti se kao strog pedagog, već da je nužno da u tom procesu obrazovanja treba da budemo jedno. Pokušavao sam da im objasnim da sam ja samo neko ko će da ih ohrabri, oslobodi i pomogne da steknu znanja koja će im u životu biti od koristi. Velika ljubav prema poslu me je stvorila ovakvim. Kao pedagog pokušavao sam deci da usadim misao o prolaznosti materijalnog blagostanja, jer sve to u jednom trenutku realno može da nestane. Jedino realno što možemo poneti sa sobom su isključivo znanje i pamet. S time što imamo možemo se snaći ma gde da nas život odnese - otkriva profesor.

Foto privatna arhiva

- Učio sam decu da istorija nije samo niz značajnih datuma, ličnosti i događaja, sve ovo su samo formule koje će nas podsetiti na prošlost koju treba da prepoznaju u sadašnjosti. Jer ljudi kroz istoriju na isti način mrze i vole, odbacuju i prihvataju... deca treba da shvate kako funkcioniše država, društvo i pojedinac u svemu tome. Trudio sam se da ih osposobim da budu svesni ljudi, nezavisni i samostalni.

Profesor je sa svojim đacima iz Obrazovne ustanove „Sveti Trifun” koja obuhvata Gimnaziju, Mašinsku i Poljoprivrednu školu, u svom radnom veku došao do 130 republičkih takmičenja, a đaci su u Aleksandrovac doneli više od 30 najviših odličja.

Foto privatna arhiva

- Naši đaci su dobra deca, dobri ljudi, vaspitani, mnogi su na dobrim pozicijama i sebi stvaraju budućnost kakvu žele. Moj savet im je bio da rade na sebi kao da im život zavisi od toga, smisao je u radu i promišljanju. Trudio sam se da svaki čas počnem osmehom, nekom pošalicom, čak sam dozvoljavao i da oni neki fazon da ispričaju. S osmehom i ljubavlju je sve lakše - zaključuje profesor.

S. P.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI