LEKARI OČAJNI, POJAVILA SE MUTACIJA Na nove bakterije antibiotik ne deluje, ovo dosaad nije viđeno

Ono što sada dodatno zabrinjava naučnike, farmaceute i lekare, to je što najnovije istraživanje pokazuje da sada ne samo da su neke bakterije otporne na antibiotike, već da upravo zahvaljujući tim lekovima, one još više napreduju!

U istraživanju otpornosti bakterija na antibiotike, koje je finansirao Istraživački savet za inženjerske i fizičke nauke (EPSRC) objavljenom u časopisu “Proceedings of the National Academy of Sciences” (Zbornik radova Nacionalne akademije nauka), o čemu je pisao “EureckAlert”, tim stručnjaka je otkrio da određeni antibiotici mogu pomoći u sprečavanju opadanja brojnosti bakterija kada one izumiru. To znači da više bakterija može duže da preživi u poređenju sa onima koje nisu bile izložene antibioticima.

Produženi život bakterija

Naime, antibiotici mogu pomoći određenim bakterijama da prežive duže iako se do sada smatralo da ubijaju ili zaustavljaju bakterije. Antibiotici, koji se masovno koriste protiv bakterijskih infekcija, trebalo bi da ubijaju bakterije ili makar zaustavljaju njihov rast i razmnožavanje. Međutim, istraživači kažu da su po prvi put pokazali da ovi lekovi, u stvari, mogu biti bakterijama od koristi i zaštititi ih od smrti, prenosi “EurekAlert”.

Stručnjaci su otkrili da neke bakterije nisu napredovale u laboratorijskim uslovima, sve dok nisu izložene antibioticima!

Otpornost na antibiotike je zaustavila dejstvo nekih antibiotika, jer se bakterije menjaju kao odgovor na upotrebu ovih lekova. To znači da bi infekcije mogle da budu najveći uzrok smrtnosti do 2050. godine, upozoravaju stručnjaci.

Bakterije napreduju uz antibiotike

Profesor Robert Birdmor kaže da je studija počela kada su shvatili da, na opšte iznenađenje, neki sojevi bakterija nisu mogli da napreduju u brojnosti dok ih nisu izložili antibioticima.

 Kao rezultat toga, ovo je prvi dokaz da antibiotici mogu unaprediti preživljavanje bakterija. Da bismo se pozabavili otpornošću na antibiotike širom sveta, moramo da znamo mnogo više o uticaju ovih lekova na ravnotežu bakterijskih ekosistema, poput onih u crevnoj mikroflori ili u rekama koje su izložene antibioticima - objasnio je Birdmor.

"Ovo dosad nije viđeno"

Kako je rekao, rezultati istraživanja su dokazi nuspojava koje do sada nisu viđene – jednostavno ne zna se kako lekovi menjaju ravnotežu populacija bakterija u tim kontekstima.

Bakterije prolaze kroz periode brzog rasta, isprekidane periodima u kojima rast prestaje jer oskudevaju u hranljivim sastojcima, pa umiru. Do sada se malo znalo o tome kako antibiotici utiču na populacije bakterija tokom tih perioda.

Istraživači su ispitivali ešerihiju koli u laboratorijskim eksperimentima. Otkrili su da antibiotici koji ciljaju ribozome – „fabrike“ koje pomažu ćelijama da prave protein iz DNK – usporavaju bakterije u rastu.

“Kriza” ih spašava

- Mnogi antibiotici usporavaju rast bakterija, ali mi pokazujemo da to može pomoći bakterijama da prevaziđu krizu uzrokovanu nedostatkom hranljivih materija koja bi ih inače ubila, što im na kraju pomaže da prežive - objasnila je dr Emili Vud.

Zadatak antibiotici jeste da usporavaju rast bakterija, zato je sve ovo čudno i zabrinjavajuće.

- U našim eksperimentima bakterije su preživljavale zato što su antibiotici antioksidansi, što znači da pomažu ćelijama da se nose sa nekim otpadnim proizvodima koje prave dok rastu. Važno je da bakterije otporne na antibiotike koje su testirane nisu imale iste prednosti, tako da u studiji, izloženost antibioticima nije podsticala otpornost, što je neobično.

- Naš sledeći korak biće da izmerimo kako ovi nalazi menjaju dinamiku zajednica sa više vrsta bakterija - kaže dr Vud.

Fenomen mutacije

Međutim, naš stručnjak, epidemiolog dr Nebojša Bohucki iz Zavoda za javno zdravlje u Subotici, kaže za “Blic” da rezultati ovog istraživanja u osnovi ne predstavljavaju ništa novo za osobe koje su u ovoj materiji, jer se radi o fenomenu mutacije i činjenicama koje su logičan sled stvari kroz istoriju.

Dr Bohucki kaže kod antibiotika, bilo da su baktericidni, da ubijaju bakterije, ili bakteriostatski - da zaustavljaju njihov rast, situacija nije nikada crno–bela. Tačnije, niti će bakterije umreti, niti prestaje njihovo razmnožavanje. To je stvar mutacije u bakteriji. Nekim bakterijama zaista pogoduje i antibiotik, ali svakoj bakteriji pogoduje - bilo šta. Šta god da koristimo, ako je nastala mutacija u nekoj bakteriji, ona će preživeti to nešto, bilo da je u pitanju zagrevanje, zračenje…

- Bakterije su evolutivno najstariji organizmi na planeti. Gledano sa naučnog aspekta, kada je došlo do nastanka ćelije to je bio vrhunac evolucije, a posle je samo došlo do usložnjavanja ćelija pa su delile neke zajedničke funkcije. Tako višećelijski organizam, kao što je čovek ima na stotine milijardi ćelija, a bakterije su takvi mikroorganizmi kod kojih nije došlo do udruživanja, ostale su nezavisne. Dakle, jedna bakterija – jedna ćelija, međutim, one ipak preživljavaju jako dugo, milijardu i po godina. Pitamo se kako su uspele da prežive toliko na planeti koja se toliko promenila, a na kraju došao je i čovek koji je u 20. veku pronašao niz hemikalija, antibakterijskih lekova. Na kraju otkriva i antibiotike, ali to nije njegov izum – kaže dr Bohucki.

Foto: Shutterstock

Prvi antibiotik i rezistencija

Objašnjava da je antibiotik otkriven pre 100 godina, slučajno i onda nije bilo jasno o čemu se radi. Tek je za vreme Drugog svetskog rata postalo jasno da je koristan proizvod kog treba industrijalizovati. Tako je penicillin kao prvi antibiotik i korišćen za lečenje rana u ratu.

Primenom prvog antibiotika, penicilina, delovalo je da je problem bakterija rešen zauvek, za sva vremena. Međutim, prema rečima dr Bohuckog, već nakon par godina nastala je rezistencija.

O čemu se tu radi?

-I same bakterije imaju svoj genetski materijal koji daje informacije za narednu generaciju, a naredna generacija može da nastane kod nekih bakterija već za 20-30 minuta, veoma kratko u odnosu na život sisara, pre svega čoveka. Znači, ako nastane neka greška u genetskoj strukturi bakterije, sve bakterije koje su bile do tog momenta osetljive prema jednom antibiotiku, a antibiotik je proizvod gljiva koje žive paralelno sa bakterijama, zbog te greške će naredna generacija bakterija bude potpuno otporna i živeće dalje – objašnjava dr Bohucki.

Zato je došlo do potrebe za otkrivanjem novih vrsta koji su poreklom iz prirode. Zato se i kaže prirodni antibiotik, a vremenom je bilo potrebno da nastanu polusintetički antibiotici, da bi na kraju nastali potpuno sintetički antibiotici, veštački.

- U najširem mogućem smislu reći, bilo šta da koristimo, ma kako delovalo moćno, zbog neke od greške u genetskom nasleđivanju nastaju generacije koje su otporne prema tom nekom produktu. Najnovije istraživanje ne predstavlja ništa novo, jer mi znamo za fenomen mutacije, znamo da je zbog toga bakterija uvek prisutna, da je najstarija na planeti, zauzima prvo mesto i zauvek će ostati na tom mestu. Tako da, jedna greška može da bude bezazlena, može da bude ekstremno korisna sa aspekta bakterije i da preživljava i nadživi sve ostale mikro i makro organizme koji nestanu i zauvek budu davna prošlost, a ona i dalje opstaje –poručuje epidemiolog dr Bohucki.

Nova era superbakterija

Na pitanje da li nastupa era nove generacije superbakterija koje su nikad otpornije, dr Bohucki kaže da je to relativno, jer kada je otkriven penicilin to je bio super lek, i svi su rekli dolazi nova era, bakterije su pobeđene, međutim, već 50-tih godina je rasla rezistencija prema njemu i onda je neko isto rekao da je došlo vreme novih superbakterija.

- Terminologija zavisi od nas, ali u osnovi nikada nemamo novu eru. Uvek je super era za superbakterije! – poručuje naš epidemolog.

Antibiotik na "svoju ruku"

Za ljude koji na svoju ruku piju antibotike dr Bohucki kaže da oni, pre svega, utiču na svoju floru digestivnog trakta. Flora inače radi niz korisnih stvari za nas, počinje već u gornjem delu organa za varenje i naročito se odnosi na tanko i debelo crevo gde je gro mikroorganizama i bakterija.

- Uzimanjem antibiotika ubijamo naše pomagače bez kog nema normalnog i zdravog života. To je izuzetan rizik, čak je možda veći nego nego rizik koji donosi pušenje i konzumiranje alkohola. Bukvalno bih s tim poredio, jer je to jako opasna stvar – kaže dr Nebojša Bohucki.

Uz antibiotik obavezan je probiotik

Jako je bitno da onaj ko pije antibiotik pije i probiotik, poručuje dr Bohucki.

- To je naš adut, jer ma kakav antibiotik da lekar ispiše, iz najbolje namere, uzimanje probiotika je rešenje. Ne uzima se u isto vreme, nego najmanje nekoliko časova nakon antibiotika. Ako postoji više doza antibiotika u danu, na osam ili 12 sati, na polovini između dve doze treba uzeti probiotik. Probiotik znači korisne bakterije, a ako ih lekar ne ispiše i ne uzmemo ih, rešenje mogu da budu prirodni probiotici iz namirnica koje inače koristimo. To je jogurt i bilo koji proizvod sa velikom aktivnošću mikroorganizama, kao što su turšija, kiseli kupus i drugo. Na ovaj način, unosom ogromne količine korisnih bakterija dolazi do borbe između svih patogenih bakterija, pa i onih mutiranih i mase i milijardi korisnih bez kojih nema zdravog života za nas – kaže dr Nebojša Bohucki.

Ako želimo da sprečimo ili minimalizujemo nastanak bilo kakve superbakterije i sprečimo eru superbakterija, što je relativna stvar, važna je pravilna i raznovrsna ishrana uz unos namirnica probiotskih bakterija, zaključio je epidemiolog.

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI