NIKČEVIĆ: Domaći šljam i u Crnoj Gori i u Srbiji se podmuklo raduje srpskoj nesreći na Kosovu
Povodom najnovijih dešavanja na Kosovu, oglasio se književni kritičar i novinar, Želidrag Nikčević, koji je 1998. godine bio postavljen na mesto predsednika tada popularne Srpske narodne stranke u Crnoj Gori. On je u svom tekstu domaće izdajnike koji se podmuklo raduju srpskoj nesreći na Kosovu, uporedio sa insektima.
Njegovo pismo prenosimo u celosti:
Evo čega sam se setio posmatrajući kako se domaći šljam – i u Crnoj Gori i u Srbiji – podmuklo raduje srpskoj nesreći na Kosovu.
Tačno kao kod Krivolova. Kad god se nekome dogodi nešto loše, kad ga pogodi neka nesreća (recimo, ubiju ga), istog trenutka iz neke rupe ispuze gadni insekti i zapište:
„Pa da! Sam je kriv, išao je tamo gde ne treba. Sad je dobio ono što je zaslužio, i to mu je malo. I dobro je što su njega sredili, što bar nas nisu dirali. Jer oni sve nas, normalne, ugrožavaju. Ma sve njih treba… U suprotnom ćemo zbog njih i mi nastradati.“
Ranije su takva stvorenja zvali „svačije sluge“. Ali sad za njih postoji posebna, politički korektna reč – „evroatlantisti“.
Ko su oni? Šta su oni? To su stvorenja koja čuče u nekom ćumezu i drhte od straha. Plaše se vlasti, sile, naročito onih koji su im nadređeni u svim oblicima i varijantama.
Što je najzanimljivije, ta bedna stvorenja svoj kukavičluk smatraju mudrošću, iskustvom, razumevanjem svetskih prilika. Oni poznaju život, da.
Ali nije to važno – važno je kako ovo stvorenje koristi svoj strah.
Evo kako: ono ga vari u stomaku i izbacuje ga u obliku otrovne, teške, pasje mržnje prema neprijateljima nasilnika. Mržnje prema svim onim ljudima koji se ne plaše sile – ili se plaše manje od drugih, i usude se da joj se suprotstave.
Insekt je uvjeren: takvi ljudi su opasni. Naravno, ne za moćnike i nasilnike, ne za tzv. međunarodnu zajednicu, nego za njih, domaće insekte. Jer kad sila počne da kažnjava one koji joj se ne povinuju, i insekte može da zakači neka strkotina.
Ili, što je još gore, silnik može posumnjati da insekt ima neku vrstu simpatije prema žrtvi. I zato bubašvaba trči okolo po ambasadama da posvedoči svoju lojalnost, zato kleveće stradalnike, objašnjavajući svima i svakome da je sama žrtva kriva, da je provocirala, da joj „tako i treba“.
Ukratko, za njih nikad nije kriv onaj ko čini zlo, već onaj ko je stradao od zla. Nije kriv zločinac, nego žrtva.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)