"DANI SU TI ODBROJANI, OTKINUĆU TI GLAVU PRED KAMERAMA" Užasna ispovest Srpkinje o paklu iz kog je jedva izašla

To je najbolje na svojoj koži osetila devojka iz Srbije, koja je smogla snage da prekine toksični odnos u kojem je bila finansijski maltretirana, unižavana i manipulisana od strane partnera, a kako kaže, znala je da će na kraju doći i do nasilja, od koga je, na sreću, raskidom veridbe ipak uspela da se sačuva.

Ispovest tviterašice iz Srbije koja se na ovoj mreži potpisuje kao "Buka i besovi" o odnosu sa bivšim parterom doslovno je ostavila bez reči sve one koji su pročitali njen poduži niz, prenosi Blic. Naime, ona je na svom profilu podelila iskustvo iz veze sa sada već bivšim verenikom, koji ju je duži vremenski rok finansijski iskorišćavao, emotivno manipulisao i ugnjetavao, dok je sa druge strane odbija da radi, doprinosi u kući, povremeno čak zahtevajući od nje novac za doručak i cigarete "ako želi da traga za poslom".

Početak veze bio idiličan

O nasilju bez ijedne kapi krvi 2019. upoznam dečka, moj tip. Počnemo lagano vezu, sve je lepo na početku. Ja sam 15-ak dana kasnije otišla da radim sezonski posao. Održavamo vezu preko video poziva i on dolazi dvaput kod mene na more. Sve super teče. Ispale me za neke pare na sezoni, ajde nema veze, vratim se u Beograd, ajde biću dan-dva kod njega, dok ne nađem stan. Stvari su mi u tom trenutku kod mojih jer sam otkazala stan. On mrtav uvređen, ajde bre ne za***avaj, dođi da živimo zajedno. Ajde. Kućica u kojoj je živeo tad, iznajmljena, mala, nikakva, neopremljena.

Ja dovučem malo po malo svoje stvari da ulepšam koliko mogu. Prvi signal: kućni poslovi bukvalno neće ništa, sve pada na mene. Jako se nervira i besni zbog loših uslova u kući struja zeza i njemu se ništa ne sviđa. Ok, nalazimo drugi stan, on u međuvremenu trista slomova zbog neuslovnosti kuće, ali "evo samo da se preselimo", on će u svemu da učestvuje.

Selimo se u taj novi stan, ali prazan i kupujemo jedno po jedno sve. Tu pokazuje neku inicijativu, za kupovinu i za samo sklapanje nameštaja jer majstor stolar, zna znanje. Sad kad gledam unazad kontam da je uložio energiju u to jer sam mu se poverila da želim dom. Kraj 2020. na moj rođendan se verimo. Zaljubljena do ušiju, čovek mog života (uz sve sitne mane), naravno pristajem. Računam, to je to, idemo ka zajedničkoj budućnosti.

Početak torture

Ah, da, slučaj sa kućnim poslovima se praktično nije ni popravio jer njega sve mrzi. Kako misliš opet ribanje kupatila, pa radili smo to pre 3 nedelje?! Slobodan mi je dan, ne mogu. Radni mi je dan, umoran sam, ne mogu.

Neke sitne svađice prerastale u njegove izlive besa. Od početka sam imala utisak da razrešava neke stvari sa drugim osobama, a ne sa mnom. Kao da je besan na druge (roditelje?), a besni na mene. Red flag, znam, no prelazim. Svako ima pravo na mane, je l' tako?

Januar 2021. postaje nezadovoljan poslom. Kako da radi za bednu platu? Kako Pera i Mika imaju istu platu kao on, a on je triput bolji od njih? Što ja završim za dva sata, njima treba ceo dan. Ne može to tako. Počinje da daje sebi jednom nedeljno dodatni slobodan dan. Samo ne ode na posao, alarm zvoni, on koma. Kako, zašto, ne objašnjava puno, umoran je, nadoknadiće sutra.

Počeo da odsustvuje sa posla i da se kladi

Ok. Računam, ako ti x dinara plate nije dovoljno, kako će ti x minus 4 dnevnice biti? "U pravu si, u pravu si" i nastavi po istom. Jedan slobodan dan nedeljno se pretvori u 2 recimo svake druge nedelje. Otkriva kladionicu na mobilnom. Uplaćivao je i pre tikete u nekom normalnom ritmu, povremeno. Nekad dobije, nekad izgubi, no nikad preveliki ulozi. Ali ovo preko aplikacije postaje ozbiljno. On kapira sistem, on će njih da ojadi, sad ćeš da vidiš. Dobije, dobije, izgubi, opet dobije.. Provede celu noć na telefonu, stalno u nekom grču.

Rezultat- jedna cela plata ostavljena kladionici. Ok, mislim se, svakom može da se desi. Pomoći ću mu da vrati to i idemo dalje. To je bio recimo mart 2021. Nekako ispliva iz tog duga i u maju napravi isto. „Slobodni dani" se nastavljaju. Tad negde je zaređao prvih 7 dana neodlaženja na posao. Ne ode, ne javi se nikom, ne tiče ga se. Popio otkaz.

"Tvoje prijateljice nam ne žele dobro"

Ja već na ivici nervnog sloma, no do njega se ne može dopreti. Šta ću, krenem da se nekako distanciram od situacije, da izlazim sa drugaricama, ništa posebno, ali druženja van posla, Ada, šetnje itd. On ljubomoran Kako sad to? Ko su ti te? One ti ne žele dobro, ne žele nama dobro.

Nekako se razvlačimo do jula-avgusta, on nalazi drugi posao, van struke, ali bolje plaćen. Plata+terenski rad. Odlazi preko nedelje za NS, vraća se vikendom. Keš dupliran, on zadovoljan. Mene nekako popustio pritisak, biće bolje.

Dva meseca kasnije deo para za dug vratio, međutim posao stao i umesto onog za šta su ga obučavali, nude mu posao u proizvodnji. On neće da radi sa "debilima", kako je rekao. Tamo zapošljavaju određeni broj invalida valjda i mentalno zaostalih i to nije njegov nivo.

Ne možeš ubediti čoveka. Daje otkaz. Između prvog i drugog posla pravi pauzu- po desetak, petnaest dana nerada. Sedi kod kuće, bleji, opšta neaktivnost. Ostavim tanjir u sudoperi - dočeka me. Vratim se u 4 popodne s posla, on ili spava ili krmeljiv u gaćama i potkošulji s telefonom cigaretom i sokom u ruci drnda neku igricu ili gleda film... Pucam početkom oktobra, hoću da raskinem jer mi taj način života jednostavno ne odgovara. Ne vidim sebe kao nekog ko izdržava drugu zdravu i pravu osobu. Ne vidim pomaka, on pristaje, ali posle prospavane noći moli za novu šansu, sve će biti drugačije, videćeš. Popuštam (idiot).

Raskid, pa ipak pomirenje posle mesec dana

Smenjuju se periodi normalnosti i ponovnog kockanja, radi-ne radi, odgovara posao, ne odgovara, kolege ga mrze, šef ga ne voli, mala plata, hoće veću, drži- ne daj. Štanca poslove ko na pokretnoj traci, a između svakog 15-ak dana nerada. Ko će da plaća minuse u kućnom budžetu? Ja.

U februaru već nisam mogla više očima da ga gledam, nateram ga da mi se sklanja s očiju, raskidamo, on se pakuje i odlazi za Mađarsku da radi. Ispratim ga na bus, da budem sigurna da je otišao. Isplatim mu novac uložen u nameštaj, popijemo kafu, svako dobro, hvala i zbogom.

Ostanemo u kontaktu preko vibera ISKLJUČIVO da bih ja prenosila informacije njegovom tehnološki nepismenom ocu. Njemu je tamo super, no vraća se, ne bi više. Ne sećam se ni kako je tačno izgledao i zvučao prvi razgovor uživo posle tih mesec dana, sećam se da me je moljakao da se pomirimo i sećam se sebe kojoj svaki atom vrišti "neeee", a ja izgovaram nešto kao pa ajde dobro.

"Tražiću posao, ali mi plati"

Iiiiiii... Sve se nastavlja kao pre. Smene dobrih i loših dana, dobrih i loših perioda. Mirimo se, svađamo se, da bismo se opet pomirili i opet posvađali. Situacija sa njegovim poslom se nastavlja, traži nalazi, opstaje mesec-mesec i po, odustaje, nema dinara u džepu i onda ucenjuje uopšte traženje novog posla mojim svakodnevnim finansiranjem. Doručak 300 dinara, cigare 330. Minimum za njegovo "dobrojutarnje" dizanje dupeta. Pustiti ga da ne radi ništa takođe mi se ne čini kao dobra ideja.

Kažem lepo da sam našla ljude koji će da ga izbace ako sam ne izađe.

"Baš bih voleo i to da vidim". No, smiri se, natenane, okupa se, popismo jednu, drugu kafu, spremih mu i večeru i izvadih 1000 dinara da mu se nađe. Ispratih ga tako okupanog, obrijanog, sitog.

Rukovasmo se na izlazu, svako dobro, hvala, takođe. Znala sam da nema gde, nije me se ticalo. Ostavio je stvari i dogovor je bio da se preko treće osobe to obavi. Dva dana je izdržao i drugi dan uveče krenuo da zivka i preti. On je jadan, čemeran, šta si mi uradila, crna Jelena, na ulicu me izbacila, prokleta da si. Nazovem mu oca, ispričam situaciju, lik „šokiran" što mu se dete kladi iako je već bio upućen ranije u sve. Elem, sledi desetak dana zivkanja, pretnji, moljakanja da ostane samo par dana dok ne ode da radi u Mađarsku, naravno ovog puta nisam popustila.

Verbalne pretnje nasiljem

Kad mi je prešao prag, znala sam i da će ostati s te strane, po cenu života. Otekle su mu noge, srce mu ubrzano kuca, dani su mu odbrojani, otkinuću ti glavu pred kamerama, ubiću tebe pa sebe. Sledeći put kad smo se čuli oko preuzimanja stvari tražim da mi ponovi to za ubijanje, naravno negira (pi***ca se usrao da ga snimam što i jesam radila).

Spustio malo loptu, zapretim da ima još par dana roka da pokupi stvari ili šaljem kod njega na selo i da mi se ne obraća nijednim drugim povodom. Nije se javio do te srede koju sam odredila, spakujem dva paketa i odnesem na poštu. Pošaljem sliku poštanske uputnice,

„Jesi baš morala" „Jesam". Još jednom bi me nazvao ako može, ajde može ako ćeš da budeš normalan, silno se izvinio za sve, njegova greška, da pozdravim svoje i drago mu je što ih je upoznao.

Pomešana osećanja nakon raskida, ali je ipak uradila pravu stvar za sebe

Da li je bilo lako posle odlaska? Nije. Svesna da sam se rešila tereta, ali dolazili su mi dani sa takvom težinom u grudima da vam ne mogu opisati. To su sve emocije sveta: i tuga, i bes, i nemoć, i poniženje, prokockana prilika. Žališ život koji je mogao da bude, a nije jer je neko jednostavno, pa loš. Dopustila sam sebi sve te emocije i evo, 5 meseci kasnije - lakše je. Imala sam sreću što me nije smarao kasnije. Imala sam sreću što nismo bili u braku, ni imali decu. Da je bilo drugačije, ne znam da li bih imala snage. To koliko vas nasilnik oslabi psihički je zaista tema za neke stručnije od mene. Taj osećaj gubitka sebe, mic po mic, kuvanja žabe, a znate da ste žaba VI je jeziv, istinski jeziv.

Igrom slučaja znala sam kako nasilje počinje znala sam da prepoznam kad je pokušao da me okrene protiv prijatelja (jer svi su protiv nas). Znala sam šta je gaslighting, a šta finansijsko zlostavljanje. Jezivo je kad znate da ste deo nečeg, nečeg lošeg i da ne uspevate da isplivate.

Podršku dobila od prijateljice

Život sada, ovu slobodu dugujem drugarici koja mi je malo pred konačnu odluku rekla: „Ako ne bude moglo drugačije, dobro došla si kod mene. Sa svojim mačkama i svim stvarima. Pa šta ako imam jednosoban stan, smestićemo sve, ne brini. IMAŠ ODSTUPNICU"

Kad sam njemu rekla da će svejedno morati nekako da se sve reši i da ću preći kod nje ako ništa drugo, rekao mi je otprilike: Jel to ona, ona što nema nikog? Narcisčina ostaje narcisčina čak i kad nema za 'leba.

Ono što sam htela da kažem, psiha je j**ena stvar, uložite sebe, ljubav, emocije u nekog i taj neko vas lagano ispaljuje. Vi ne primetite odmah, nadate se da je period samo, faza, i da će proći. Ali faze se ponavljaju, nastavljaju i produbljuju. Nekad ne znate pravac. Nemate nikog svog, nikog savršeno pouzdanog na koga se možete osloniti. Navika vas „radi", rituali, proživljeno zajedno, uspomene. Taj koji treba da bude vaš zaštitnik se pretvori u Zver. I vi ne znate šta vas je snašlo. Analizirate sebe, krivite sebe, ljudi vam govore „glupa si" i „ostavi ga" i vi znate da su u pravu. Zašto trpite nekog s kim vam je loše? Uvek se nadate da će se čovek s početka vratiti, a ne vrati se, nikad i svaki put je sve gore. Naviknu vas na dotad nezamislive stvari.

Sigurna da bi došlo do fizičkog nasilja

Titrate oko njih jer se plašite njihovog besa. Da, on je samo 1.75 m ali je muško i jači je. „Pre bih sebi ruku odsekao nego što bih te povredio", ali onda lupa pesnicom o sto i zid i vi se pitate da li ste sledeći. Ili će vas izludeti toliko da postanete slučaj za psihijatriju? Nikad te ne bih povredio, ali na „hoćeš da završim u Lazi" kaže „pa treba da završiš".

Svet nije crno-belo mesto i nije matematika. Formule ne postoje, pa da ih primenite i ako ste dobro uradili i rešenje bude tačno. Nekad ljudi ulože sve, a ne dobiju ništa.

Molim vas, kao da ste mi najrođeniji, odviknite se od rečenice sama ga je birala. Nije, niko ne bira nasilje. Da vam neko sad kaže da li hoćete šamar, niko normalan ne bi rekao da. Zaljubimo se u masku, dok dođe do skidanja iste, često bude kasno.

"Batine bi me čekale"

Jedini koji nešto bira je nasilnik i bira nasilje. Da nije naleteo na Cecu, bila bi Jeca, ili Mica ili Daca. Koliko ljudi ostanu sami ceo život? Jako malo. Neka će se već upecati, a onda kreće ludilo. Ludilo koje mora da se sankcioniše i kažnjava.

Nemam ni trunku sumnje da su me batine čekale negde, u bližoj budućnosti, mada i ovo, s manipulacijama, lažima i ponižavanjem (nisam ispričala kako je bio zgranut što radim „običan" posao i nisam dalje stigla u životu) je bilo dovoljno bolno. Čuvajte se i čuvajte svoje voljene

I da, ne zavaravajte se, zaista MOŽE SVAKOJ DA SE DESI.", napisala je ona na kraju svoje bolne ispovesti, navodeći da je konačno posle svega našla svoj mir, te da se zlostavljačem nije čula više.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI