"VRIJEME RAĐA LJUDE" Sve o poreklu predsednika Jugoslavije: Ovako je govorio Mišo koji je sa Slobom čuvao ovce

Rečice Veruša i Posanica ulivaju se jedna u drugu kod Hana Garančića, nedaleko od Lijeve Rijeke, i rađaju dragulj prirode u Evropi- Taru.

Odmah tu, na Radevoj Luci, rođen je Miloš Markov, jedan od najvećih vasojevičkih junaka s početka 18. veka.

Ondašnje čete brojale su po 5-6 ljudi, 10 najviše. Uskakale su u Albaniju, otimale stoku i pregonile je na ovu stranu granice.  Tako se taj narod onda prehranjivao.

Miloš Markov je bio četobaša. Turci, koji su držali Albaniju, bili su na velikim jadima od njega. A ni Kuči ga nijesu simpatisali. Bila je to stvar plemenskih razmirica i rivaliteta. 

Znajući to, Turci pozovu nekoliko viđenijih Kuča i kažu im da ih više neće napadati ako ubiju Miloša Markova. Sestra Miloševa bila je udata u Kučima. Ovi što su išli na pregovore sa Turcima ne budu lenji nego Milošu pošalju sestrića da ga pozovu da dođe u crkvu na Carinama, na Komovima, da se dogovore da Vasojevići i Kuči više ne udaraju jedni na druge, već da žive bratski, u ljubavi.

Ode Miloš na Carine ali nije imao baš mnogo vere u Kuče, pa je sve njihove junake koji su došli na dogovor držao nekako ispred sebe, da mu budu na oku. Ali, znali su Kuči za jadac, pa mu iza leđa smeste nekog Crnjančevića, ubogog čoveka.

"U neko doba ovaj skupi kuraži, izvadi kuburu i tap! Ubi Miloša".

Bilo je to 1735. godine. Milošev grob, sa još dva, i dan-danas je na Carinama. 

Među Vasojevićima je ostalo da je onaj Crnjančević, kada mu je došlo do pameti koga je ubio, zapevao:

"Blago tebi Stanković Milošu, đe pogibe junak od junaka, N`o je muka dobrome junaku, đe pogibe junak od pogani".

Od Miloša Markova su vasojevićki Miloševići.

Na koga liči Slobo

Slobodanova Majka je od Koljenšića. "Stanislava je bila fina žena, najlepša Crnogorka što je mogla da se rodi", Kaže Kosto. 

"Ja mislim da lepšeg para- muž i žena- nije bilo nego što su bili Svetozar i Stanislava.

Ali, eto, sudbina je takva, čoveka navodi na sve..."

Stanislava je učiteljica. Brat joj je general Milislav Koljenšić. Dugo vremena je bio načelnik bezbednosti Treće armijske oblasti u Skoplju. "U ono vreme, iza rata, mnogo je učinio na raščišćavanju ne samo u Armiji već i na terenu, kao oficir bezbednosti. Ja o njemu mogu da kažem samo ono što je pohvalno", priča Kosto.

I general Koljenšić se ubio. "ne znam što ga je na to navelo", kaže Koso. "Ili je uzrok neki politički moment, ili... ono, uvek je bilo da čovek na čoveka napada bez pravog razloga. Možda je i na njega bilo nekog napada kojeg nije mogao da pretrpi?"

"Boro liči na oca", kažu sagovornici "Barskih novina". "Krv nije voda, nama liči".

"A i slobo liči na nas. Liči na strica Dimitrija. I on je bio onako otresit". 

" Ali iskrivi glavu k o Svetozar", kaže Kostova žena Nada.

Ko je najbolji Milošević od Miloša Markova? " Sloba bih izabrao da je najbolji", kaže Kosto. 

Što je takav, po kome mu je došlo: po Miloševićima ili po Koljenšićima?

"A po Miloševićima", kaže Mišo. "I po jednima i po drugima, a i po Vlahovićima", kaže Kosto. (Simeunova majka bila je od Vlahovića). 

"A i vrijeme rađa ljude!"

Svetozarovi sinovi su dolazili u Uvač. Doduše, Borislav mnogo češće nego Slobodan. 

Slobodan je dolazio još kao dete. "Vrlo filo je rastao", seća se Kosto. "Bio je i prilično mršav."

"Sećam se kad je Slobo dolazio kao momak", priča Mišo. "Dođem ja kod njih, pozdravim se sa strikom Svetozarom. Pitam se i sa Slobom; prvi put ga vidim. Kaže striko: Znaš li ti da ti je on brat?" Te se mi tu izljubi. 

Posle smo išli da čuvamo ovce u Srdaljice i gore u Međuvode. Igrali smo lopte, sa Brankom našim, Brankom Bulatovićem, bratom mi od tetke... Slobo je dobro igrao. Bio je dosta razvijen, a kosa mu sva naježena. 

Davno je to bilo, mislim `61. godine. Ostao je jedno dvadesetak dana". 

Kako je Milošević došao do rodoslova

Rodoslov Miloševića iz Vasojevića, sa Lopata, potomaka Miloša Markova, sačinio je Mišo Milošević.

Mišovi rođaci, među kojima je bilo i istoričara, pokušavali su i ranije da sačine rodoslov. Ali, uvek bi odustali. "A ja sam bio uporan, uporan", kazao je tada Mišo za "Barske novine" iz marta 1990. godine.. 

Ogranci Miloševića su Đekovići, Turovići, Jovanovići, Šikovići i Radosavovići.

Najteže mu je bilo da sakupi podatke za Šikoviće, kojima pripada i Slobodan. Postoji mogućnost, kaže Mišo, da su ovi Miloševići rod sa Miloševićima iz Morače.

Alo

 

Sa Vukotićima sa Čeva jesu (kada je Miloš Markov poginuo, žena mu se preudala za Vukotu, od kojeg su Vukotići).

Miloševići su se jedno vreme ženili među sobom. Prvi je to učinio jedan od ogranka Radosavovići. Svi su mu tada zamerili, ali kasnije su drugi počeli to da rade. Bilo je to vreme kada momci nisu dovoljno šetalči van svog sela da bi mogli upoznati cure iz drugih sela. 

Mišo je rodoslov isfotokopirao u oko 130 primeraka i podelio ga rođacima .

"A najmilije mi je što je ovaj rodoslov ima Slobo Milošević". "Odnio ja rodoslov u Skoplje", priča Kosto, "I malo kažem onim mojim prijateljima: Šta, vi Makedonci, prije djeda ne znate nikoga. Pogledajte, ja od Miloša Markovića znam sve Muške Glave. Bio je tu i jedan novinar koji je u to vrijeme radio u "Komunistu Makedonije". Njegov šura je moj komšija. Kasnije se taj novinar upoznao sa Slobom i postao je njegov prijatelj. I Slobo kaže njemu: "Reci, molim te, mome stricu da mi pošalje taj rodoslov. Ja ću da ga iskopiram i da mu ga vratim. Dam mu ja rodoslov i kažem: Evo ti, ponesi ti Slobu, i neka ga ne vraća. Znam da Mišo ima rezerve. Tako je Slobo došo do rodoslova."

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI