OVO JE 10 NAJČEŠĆIH PREZIMENA U SRBIJI Nekada su se menjala iz generacije u generaciju, a evo kako se biralo

Postoji 10 najčešćih prezimena u Srbiji koje, prema popisu iz 2011., ima preko 700.000 ljudi u Srbiji. Najčešće prezime je Jovanović i nosi ga više od 120.000 građana a najčešća prezimena u Srbiji su patronimska, odnosno nastala po imenu oca.

Ovo je ranije za 24sedam potvrdio Branko Todorović, sekretar Društva srpskih rodoslovaca "Poreklo".

- Po zastupljenosti to su Jovanović, Petrović, Nikolić, Marković, Đorđević, Stojanović, Ilić, Stanković...- navodi on.

On je dodao da se prezime po imenu majke uzimalo najčešće kada se otac nije znao ili je dete vanbračno. 

- Matronimska prezimena su na primer Marić, Rosić, Daničić. Prezimena nastala po zanimanju su Kovačević, Popović, Vojniković - rekao je on. 

Ali prezimena su nastajala i po osobinama pa bi se  tako potomci slabovidog čoveka u prošlosti prezivali Ćorović.

Todorović je dodao i da je Kneževina Srbija do 1851. godine imala praksu nasleđenu iz turskog perioda da se prezimena menjaju iz generacije u generaciju. 

Knez Aleksandar doneo ključnu reč

Ali je knez Aleksandar Karađorđević doneo odluku kojom su ustanovljena stalna prezimena kod stanovništva Kneževine Srbije. 

- To je značilo da se prezimena više ne mogu menjati iz generacije u generaciju i tada ljudi uzimaju prezime po najstarijem živom pretku iz porodice. Tada je veliki broj stanovnika na tom prostoru, gde je najveća koncentracija srpskog stanovništva u to vreme uzela prezimena najčešće po dedovima. U to vreme je najčešće ime bilo Jovan ili Petar i tako se u jednom trenutku desilo da je mnoštvo ljudi ponelo prezime Jovanović, Petrović, Đorđević.... Daljom progresijom do današnjih dana oni su izdominirali u odnosu na neka druga ređa prezimena - objasnio je Todorović.

Ipak, u nekim delovima Srbije, poput Kosova i Metohije, ova praksa je ustanovljena kasnije kada je oslobođeno od Turaka.

Prezimena koja se ne završavaju na "ić"

Uobičajeno je da se srpska prezimena završavaju na "ić", ali su česti i završeci na "in" kao kod prezimena Milin, Tošin ili "ov" kao kod prezimena Petrov.  

 - Na prostoru bivše Austrougarske, recimo u Hercegovini, imaju nešto drugačiju antroponimiju prezimena. Razlog tome je pre svega što kod njih nije donet zakon da se prezimena uzimaju po imenima, već su nastajala na raznorazne načine. Ima i tamo Petrovića i Jovanovića, ali ima i mnogih drugih i neobičnih prezimena za koja ne znamo po čemu su nastala. Ona su ili stara ili pozajmljena iz nekog drugog jezika - naglašava Todorović.

Todorović je objasnio Nekad prezime može otkriti geografsko poreklo osobe poput prezimena Hercegovac ili Erdeljan, Pečujlija... 

- Misli se na staro poreklo, jer su to uglavnom stara prezimena. Postoje prezimena sa geografskim nazivima, naročito u Mađarskoj još od 16. veka. Prema popisima imate često prezime Horvat, Bošnjak, Rac i ta prezimena određuju i geografsko poreklo ljudi koji ih nose. Horvat da je čovek došao sa prostora Hrvatske, Bošnjak sa prostora Bosne, Rac sa prostora Raške ili Srbije - kaže on.

Todorović je objasnio i da će neka prezimena nestati, ako ih je nosio mali broj osoba. 

- Iščeznuće jer se broj stanovnika naše zemlje smanjuje. Neka retka  prezimena gde imate jednu porodicu ili mali broj njih koji ga nose, moguće da će se ugasiti i da ih više neće biti. Danas ima iščezlih prezimena, odnosno prezimena koja više niko ne nosi, a do pre sto godina je bilo ljudi koji su se tako prezivali - zaključio je Todorović.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI