PRELAZAK NA ZIMSKO RAČUNANJE VREMENA UTIČE NA ZDRAVLJE ALI NE I NA APETIT Kazaljke na satu pokreću umor i razdražljivost, ali i želju za slatkišima
Zimsko računanje vremena ove godine počinje 29. oktobra pomeranjem kazaljki za jedan čas unazad, u noći između subote i nedelje, a kraći dani i duže noći mogu da utiču na zdravlje ljudi koji su preosetljivi ili boluju od neke hronične bolesti.
- Svako pomeranje od uobičajenih postupaka tokom dana može da utiče na ljudski organizam, naročito kod ljudi koji imaju već ustaljeni životni ritam, kod ljudi koji rade i kod dece se na neki način „isproziva“ funkcionisanje nervno-vegetativnog sistema. Te promene mogu da poremete san, mogu da izazovu blagu razdražljivost, nekada i glavoblju, vrtoglavicu, slabost, pad koncentracije... - objasnila je za Alo! dr Radmila Šehić i dodala su se pacijenti s kojima je 40 godina tokom svoje karijere bila u kontaktu žalili da im „nešto smeta ali da ne mogu da definišu tačno šta“.
Bilo je onih koji su imali problema s kičmom, neki su primetili da se teško razbuđuju, dok je neke mučila nesanica, a mnogi, koji su i spavali, nisu mogli da se dovoljno odmore, osveže, kaže dr Šehić i napominje da se pacijenti nisu jedno žalili na manjak apetita!
Foto: Shutterstock
- Promena koja nastaje pomeranjem časovnika nastala je na silu, ja verujem da za tim nije bilo potrebe, ali svakako ostavlja neke blage, kratkotrajne posledice po zdravlje onih kojima je mozak baždaren da ustaju i ležu u ustaljeno vreme – ističe dr Radmila Šehić i dodaje da je potrebno vreme da se sve ponovo dovede u red.
Žudnja za slatkišima
Prema istraživanjima, pomeranje časovnika ipak najviše utiče na ljude koji imaju neko hronično oboljenje i decu, jer je njima inače potrebno više sna i odmora. Zimsko računanje vremena skraćuje ionako kraći dan, a manjak sunca i dnevne svetlosti mogu da budu uzročnici zimske depresije. Ovo stanje, prema rečima lekara, karakterišu povećana pospanost, gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti, bezvoljnost, pojačan apetit, pogotovo želju za slatkišima i ugljenim hidratima, što vodi povećanju telesne mase i gojaznosti. Na sreću, kod većine ljudi ovi simptomi su blagi i ne remete svakodnevne aktivnosti.
- Sve to nije ništa što će vitalno da ugrozi zdravlje. Organizam će i sam da se dovede u red, kao i mnogo puta do sada. Ne treba da ga silovati, stresirati. Ako primetite da ste malo klonuli, nadoknadite odmor čim budete slobodni. Prošetajte se, popijte neki ceđeni sok, iskoristite ovo prelepo vreme da budete napolju, da udahnete vazduh... Sitne tegobe ne shvatajte preozbiljno i pustite organizmu da se sam polako prilagodi promenama. Uostalom, ovo je samo uvod na mnoge adaptacije u ovom godišnjem dobu, sledi nam i prilagođavanje na najavljenu promenu vremena, na hladnoću. A ljudima koji nemaju obaveza, penzionerima, ni ova promena ništa ne znači, jer ujutru mogu da dospavaju ili da se probude ranije, prilagode aktivnosti. Ne treba plašiti ljude, praviti od toga čitavu filozofiju, samo polako, sve će doći na svoje mesto - tvrdi dr Šehić.
Piše: D. Nikolić
Šta možete da uradite
Umerena fizička aktivnost može da pomogne da se ovaj period što bezbolnije pregura, pa lekari tvrde da su redovne šetnje tokom dana izuzetno važne, pogotovo za starije osobe i za one koje nisu fizički aktivne tokom radnog vremena. Pored toga što se redovna i umerena fizička aktivnost preporučuje tokom cele godine, pa i u ovom periodu, za zdravlje je neophodno i izlagati se dnevnoj, sunčevoj svjetlosti. Ako imate problema da zaspite, često se budite, dobro bi bilo da temperatura u sobi u kojoj spavate bude dva do tri stepena niža od ostalog dela stana, jer će to doprineti boljem kvalitetu spavanja.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)