SPREMITE SE NA TEMPERATURNE SKOKOVE Pred nama topla, ćudljiva zima s mnogo kiše, snega tek u tragovima
U Srbiji se očekuje topao novembar sa pozitivnim odstupanjem temperature od oko 2 °C u odnosu na višegodišnji prosek. To znači da će srednja novembarska maksimalna temperatura u nižim predelima biti od 11 do 14 °C, a na planinama od 5 do 10 °C, kaže dr Nikolić i dodaje da budemo spremni da temperaturne skokove - danas hladno, sutra kao u proleće, a biće i više padavina, čime će biti prekinut dvomesečni sušni period.
- U novembru je prognozirano i od 4 do 11 mraznih dana, a to su dani u kojima je minimalna temperatura vazduha ispod 0 °C i oni će biti češći u drugoj polovini meseca, naročito u brdsko-planinskim predelima. Povremena naoblačenja će, prema trenutnim pokazateljima, ravnomernije uslovljavati padavine u odnosu na prethodna dva meseca, koja su predstavljala u većem delu zemlje najsušniji period od početka godine. Srednja novembarska količina padavina biće prosečna, u intervalu od 40 do 70 mm u nižim predelima i do 90 mm na planinama.
Teško vreme i za zdrave ljude
A prema sezonskoj prognozi vremena, pred nama je topla zima sa čestim padavinama, a česte smene visoke i niske temperature vazduha, neće prijati ni zdravima, a kamoli onim ljudima koji imaju zdravstvene probleme!
- Osim padavina, češće će biti i temperaturne oscilacije, odnosno smene toplijih i hladnijih perioda. Sezonska temperatura vazduha imaće odstupanje od +2 °C u odnosu na prosečne vrednosti i biće u intervalu od 1 do 5 °C - kažeNikolić i dodaje da nas ipak čeka i nekoliko ledenih dana.
- Prognozirano je od 40 do 65 mraznih dana i od 7 do 20 ledenih dana (u kojima je temperatura tokom celog dana ispod 0 °C). Tokom većeg dela XX veka, primera radi, na meteorološkoj stanici Vračar u Beogradu beleženo je od 100 do 108 mraznih dana godišnje, danas je taj broj upola manji i ima tendenciju daljeg smanjenja, što je još jedan od pokazatelja porasta temperature u najhladnijoj sezoni tokom godine. Ukupna očekivana količina padavina je od 120 do 180 mm u nizijama i do 240 mm u planinskim predelima.
Bez snega za Novu godinu?
S obzirom na to da ozbiljnog snežnog pokrivača za Novu godinu nije bilo već devet godina, teško da će nas obradovati i ove godine. Ipak, da li će snega uopšte biti 31. decembra i za Božić preciznije će moći da se kaže tek nešto kasnije.
- Ovu zimu, prema trenutnim pokazateljima, obeležiće česte padavine, ali i temperaturne oscilacije. U odnosu na prethodnu, snega će biti više najpre u planinskim predelima Srbije i regiona (koji je prethodne sezone potpuno izostao oko novogodišnjih praznika u svim krajevima), dok povremeno stvaranje snežnog pokrivača kasnije treba očekivati i u nižim predelima – najavljuje dr Nikolić i dodaje da dana sa snegom i snežnim pokrivačem generalno ima manje u odnosu na prethodni vek, takođe zbog porasta temperature i sve češćih kiša koje se javljaju tokom zimskog perioda.
- U Beogradu je prosečno nekad beležen čak 31 dan sa snežnim pokrivačem, danas je ta vrednost znatno manja, dok je tokom zime 2019/2020. godinu prvi simbolični pokrivač od 4 cm izmeren tek 27. februara. Precizniju prognozu vremena za konkretne datume (kao što je Nova godina ili Božić) izdaćemo pravovremeno, ali se sličan trend može primeniti i na njih. Nekada je svake treće godine bilo snega oko novogodišnjih praznika, a u prethodnom periodu, poslednji put je osmotren pre devet godina (na prelazu iz 2014. u 2015. godinu) – podetio je Nikolić.
Leta sve duža i sve toplija
A s obzirom na to da smo ove godine imali pravo letnje vreme do kraja oktobra, a najavljeno je da će se tako zadržati skoro do sredine novembra, možemo li da očekujemo da će svake godine leto trajati sve duže i da li to znači da će u junu biti hladnije nego što je to uobičajeno?
- U Srbiji je, kao i u svetu, prisutan trend opšteg porasta temperature, a više temperature podrazumevaju i veći broj toplotnih talasa, tropskih dana i tropskih noći, ali i suša, kao i ekstremnih padavina u periodima između njih. Intenzivni toplotni talasi, koji su nekada bili karakteristika pre svega leta, poslednjih decenija se sve češće javljaju i u kasno proleće ili jesen, pa je opšti utisak u javnosti da leto i letnje temperature duže traju potpuno opravdan - objasnio je direktor RHMZ, ali je dodao i da Ipak, svako pravilo ima i izuzetak - a to je upravo predstavljao jun 2023. godine, kako u Srbiji, tako i iznad većeg dela Balkanskog poluostrva. Naš region tokom juna bio je pod uticajem nestabilne i vlažne vazdušne mase, koja je osim intenzivnih kiša, uslovila i niže temperature. “Utisak hladnijeg juna” zapravo predstavlja sasvim prosečne temperature, ako ih uporedimo sa 50-im ili 60-im godinama prethodnog veka, ali zahvaljujući globalnom porastu temperature, naročito nakon 2000. godine, utisak javnosti je i u ovom slučaju opravdan. Takav scenario se neće ponavljati svake godine, naprotiv - periodi visokih temperatura očekuju se da budu učestaliji i tokom juna u narednim godinama i decenijama.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)