ZAŠTO MEŠTANIMA OVOG GRADA NE TREBA LIČNA KARTA Čačanske priče nerazumljive ostatku sveta: Zakolji ranjenika za Božić!

Te reči i danas se koriste u svakodnevnom životu, a većina ne spada u jezički standard srpskog jezika. I ako se mnoge reči lingvistički svrstavaju u arhaizme ili tuđice, pojedine su ostale isključivo vezane za Čačak. Danas gotovo da nema lokalca koji ne razume značenje reči poput: gidon, šalin, dusa, vonj, zamaganjiti, alaudža, čuma, smok, bučuk, džakati, nedotavan, džoka... Za Čačane kažu da im lična karta ne treba, jer se po govoru poznaju, a pri tom se misli na akcentovanje.

- Svih ovih godina nije bilo lako odvojiti turcizme od jezičkog standarda a pritom se baviti pisanim novinarstvom, jer reč je o hiljadama reči koje su „žive“ u svakodnevnom govoru. Naravno, bilo je situacija kada se neki događaj verodostojno može preneti samo uz upotrebu tih lokalizama, ali su to bili retki trenuci. Znao sam da su ti pojmovi često razumljivi samo užoj čitalačkoj publici - priča Rodoljub Petrović (83), novinar i publicista iz Čačka.

On dodaje da bogatstvo čačanskog govora ide toliko daleko da recimo pojedini sinonimi u srpskom jeziku prevedeni na čačanski sleng imaju potpuno drugo značenje, što svakog pridošlicu baca u rebus.

- Recimo reč ranjenik u čačanskom podneblju ne znači ranjeni čovek, već je ranjenik, s akcentom na e, znači uhranjena svinja za klanje, odnosno tovljenik. U Čačku i danas možete čuti pitanje „pošto ranjenici po kilu“ - priča Petrović, koji iza sebe ima pet napisanih dela u kojima opisuje Čačak i Čačane. Njegova najnovija knjiga sadrži priče o 100 znamenitih ličnosti opisanih veštim perom ovog novinara koji je s kraja osamdesetih pa do sredine devedesetih bio i gradonačelnik grada na Moravi. 

Foto Tanjug

Vokabular razumljiv Čačanima, odnosno življu Zapadne Srbije, u toj meri je obiman da se čak ukazala potreba i za pisanjem rečnika. Iako Čačani tvrde da nemaju problem u komunikaciji s ostatkom sveta, pre će biti da taj isti svet ne razume njih. Zasada nema čvrstih dokaza da su slova ispisana na hiljadama stranica ikome pomogla da shvate Čačane. Dok svet uveliko koristi internacionalizme, u Čačku se takve reči još uvek zovu pozajmljenice i „tuđice“.

Takozvane „čačanizme“ je pažljivo osluškivao i beležio rođeni Beograđanin arhitekta Duško Milošević, pa je verovatno činjenica da nije starosedelac i razlog zašto ih je na prvu identifikovao kao reči nepoznate ostatku Srbije. Fascinaciju čačanskim lokalizmima pretočio je u delo „Moj rečnik čačanskih pojmova“ koje pored priča sadrži i obiman rečnik. Nedavno je iz štampe izašao još jedan rečnik „Viđelo srpskog jezika“ penzionisanog učitelja Petra Vučićevića iz Arilja. U ovoj riznici se ide korak dalje, pa pisac omladini u nasleđe ostavlja i na stotine izreka karakterističnih samo za ovaj kraj Srbije. „Sujeverice i druge reči“ su samo jedno od stotinu dela iz bogatog stvaralačkog opusa zavičajnog pisca Branka V. Radičevića koji u gotovo svakom svoj rimi neguje rečnik čačanskog kraja. 

S. P.

BONUS VIDEO 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI