UZ OVAKVE POJAVE NA NEBU PADALI SU I ZLATNICI SA NEBA

Neobične pojave na nebu iznad Srbije objasnio je profesor Dr Vladan Ducić, sa katedre za klimatologiju na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. 

On čak dodaje i da se sa ovakvim pojavama Srbija već ranije susretala, a naprimer Amerika i Rusija sa još čudnijim. 

Gostujući u Beogradskoj hronici, on je ispričao da njemu kao profesionalcu koji proučava ove pojave ništa nije neobično, a da je polarna svetlost iznad Beograda mogla da se vidi 2000. godine, 6. i 7. aprila.

 

 

„Što se tiče vremenskih nepogoda i jakih vetrova, toga je bilo i ranije. Samo se postavlja pitanje većeg intenziteta ili manjeg, gde, kako i šta. To je drugo pitanje“, dodaje profesor.

Polarna svetlost i jaki vetrovi nisu povezane pojave. Polarna svetlost nastaje kao svetljenje čestica u višim slojevima atmosfere koje su stotinama kilometara iznad nas, objašnjava gost Beogradske hronike.

Foto Alo/Jovana Grujović

„Pod uticajem sunčevog vetra pobuđuju se elektroni kiseonika i azota i oni emituju svetlost. Eto, to se događa. Kada je u pitanju kiseonik, on emituje crvenu svetlost, a kada je u pitanju azot, koji dominira u atmosferi, onda ima drugačije boje“, navodi prof. Ducić.

U poslednje vreme može se primetiti da je došlo do izvesnih promena vremenskih prilika, napominje klimatolog. Utvrđeno je da se košava pojavljuje ređe nego ranije, ali to smanjenje učestalosti je još uvek u okviru fluktuacija koje se mogu smatrati relativno normalnim opsezima.

Superćelijske oluje su samo moderan termin koji je sada ušao u upotrebu, a već dugi niz godina se koristi u meteorologiji, napominje profesor.

„Nema tog nekog trenda da možemo da tvrdimo da je energičnija, slabija i tako dalje. Setite se samo 2014. i zavejanih ljudi na putu Novi Sad – Subotica. Mislim da je bilo 15 ili 20 tih ljudi u zavejanim automobilima. Dakle, imali smo tu. Imali smo košave i ranije. Recimo, o košavi se govori čak i u manastirskim hronikama“, napominje prof. Ducić.

Foto Alo/Jovana Grujović

Profesor Vladan Ducić napominje da naše strahovanje zbog klimatskih promena nije nešto čime se bavi klimatologija. Ono što ona može da ponudi su zvanični izveštaji i podaci.

„Sigurno je da nema povećanja učestanosti tropskih oluja, odnosno uragana. To je utvrđeno da se ne događa, iako porast temperature postoji. Znači da je stvar složenija, a složenija što postoji tzv. fenomen vrtložnosti koji ustavlja pojavu i dimenzije itd. A što se tiče ovih naših van-tropskih oluja koje se kod nas javljaju i u Evropi, jedino je utvrđeno da postoji velika verovatnoća da su se pomerile putanje na sever. Ali da povećane učestanosti nema“, naglašava profesor.

U Rusiji padali zlatnici 

U Rusiji se 1940. godine dogodilo da su umesto kiše padali zlatnici sa neba. Naravno, ko se snašao i pre stigao do zlatnika, sve je pokupljeno, a objašnjenje je bilo da je lokalni vrtlog tornada podigao kovčeg sa zlatnicima i nosio ga neko vreme, a kada je oslabila snaga tornada, pao je na zemlju, navodi prof. Ducić.

BONUS VIDEO: 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI