LEKA IMA Ovo su najčešće infekcije savremenog doba!

Hladnije doba godine, u koje upravo ulazimo, uobičajeno je obeleženo povećanom aktivnošću sezonskih respiratornih infekcija, zbog čega se u Beogradu, u okviru kampanje „Ko rano rani“, koju Forum pacijenata Srbije i udruženje lekara sprovode sa ciljem podizanja svesti o značaju imunizacije kao najboljeg vida prevencije, organizovan Međunarodni okrugli sto.

- Respiratorne infekcije predstavljaju najčešće infekcije savremenog društva. Najčešči uzročnici su virusi influence i parainfluence, respiratorni sincicijalni virus, rinovirusi, koronavirusi i drugi. Od akutnih respiratornih infekcija odrasle osobe prosečno obole tri do pet puta godišnje, a deca još češće - rekao je dr Marko Pokorn, infektolog i pedijatar iz Slovenije, i ukazao da je sezona respiratornih infekcija uveliko počela, iako još uvek nije došlo do velikog zahlađenja i grupisanja ljudi u zatvorenom.

- Formiranjem kolektiva, posebno školskih, od septembra registrujemo pojavu oboljenja koja su tokom dominacije SARS-CoV2 virusa bila potisnuta, poput infekcija izazvanih respiratornim sincicijalnim virusom kod beba i male dece, streptokoknih angina, infektivna mononukleoza, a kao posledica nižih obuhvata imunizacijom tokom pandemije - rekao je dr Pokorn.

Prema njegovim rečima, pored virusa korone i gripa, čija epidemija se očekuje svakog časa kod nas, pneumokokne bolesti nemaju sezonu, a izazivaju čitav niz bolesti, od upale pluća, srednjeg uha, do vrlo teških bolesti kao što su sepsa i meningitis. Sve pomenute bolesti i njihovi teži oblici u manjoj ili većoj meri mogu da se spreče vakcinom o trošku države, ali se moderna civilizacija danas susreće s problemom održivosti sprovođenja imunizacije.

- Teške infekcije pneumokokom pogađaju malu decu i starije osobe s oslabljenim imunim sistemom i hroničnim bolestima. Svakako da su u najvećem riziku osobe starije od 65 godina, kao i osobe s pridruženim bolestima. Preporuke Instituta za javno zdravlje, kao i brojne svetske referentne ustanove preporučuju zaštitu dostupnim vakcinama. Složićete se da bismo voleli da postoji ovakav vid prevencije za neke druge bolesti, a nemamo ih. Nije lako lečiti ozbiljne infekcije i sve više se priča o antibiotskoj rezistenciji, a rešenje je pred nama - ukazao je dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Pacijenti s kojima je Forum pacijenata Srbije u komunikaciji, a to su uglavnom oboleli od najtežih onkoloških, autoimunih i drugih bolesti, shvataju značaj imunizacije, nažalost, veliki deo pre svega mlađe i zdravije populacije ima rezerve prema vakcinama.

- Razumemo da mladim i zdravim sugrađanima imunizacija nije u fokusu, jer misle da neće imati teže forme bolesti. Međutim, oni i ako ne budu imali teške forme bolesti, mogu biti prenosioci pomenutih virusa i bakterija i tako direktno mogu da ugroze starije. Stoga ih pozivam da budu solidarni, da misle na svoje bolesne ukućane, prijatelje, kolege, obrate se izabranim lekarima i vakcinišu bar bolesne članove porodice. Pored ravnodušnosti prema vakcinama protiv koronavirusa, postoji i problem neobaveštenosti ljudi koji nisu protiv imunizacije, ali nemaju informacije. Uzmimo za primer vakcinu protiv bakterije pneumokok, većina starijih od 65 godina, a naročito hronični bolesnici bi trebalo da je prime, ali nažalost mnogo njih ni ne zna da na nju ima pravo, da je dostupna o trošku države - zaključila je Olja Ćorović, potpredsednica Foruma pacijenata Srbije.

BONUS VIDEO:

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI