OVO JE BILA POSLEDNJA NJEGOŠEVA ŽELJA Zavet VLADIKE je pogažen, da li je ostavio PROKLETSTVO?

Tog 13. novembra 1813. godine rođen je u selu Njeguši blizu Cetinja, a umro je 31. oktobra 1851. godine u Cetinju. Njegova se dela svrstavaju u red najznačajnijih dela crnogorske književnosti.

Kad je Njegoš umro, roditelji su ga ožalili na veoma neuobičajen način, a njihove reči i danas se prepričavaju. Umro je veoma mlad, a pred smrt, ostavio je zavet koji nije ispunjen.

Pred kraj svog života 1845. iste one godine kada je u Beogradu štampano njegovo remek-delo "Luča mikrokozma", vladika Petar II Petrović Njegoš je naredio da se na Lovćenu, na Jezerskom vrhu, podigne skromna kapela. Crkvicu je posvetio svom stricu, Svetom Petru Cetinjskom i još tada izrazio želju da tu bude sahranjen, bez mnogo pompe i ceremonija.

Tada niko nije mogao ni da pretpostavi da će tu, poslednju želju velikog vladike biti neverovatno teško ispuniti i da će tek nakon smrti Njegoša čekati prava golgota.

Pet grobova za Petra Petrovića Njegoša

- Iako je Njegoš izričito ostavio uputstvo da bude sahranjen na Lovćenu, Crnogorci su strahovali da bi Turci mogli da se domognu planine i oskrnave njegove posmrtne ostatke. Zato je, umesto u svojoj kapeli, Njegoš prvo sahranjen u cetinjskom manastiru gde su počivale mošti njegovog strica Svetog Petra Cetinjskog – priča za istoričar Dobrica JovičIć.

Četiri godine kasnije, 1855. procenjeno je da više ne postoji opasnost od Turaka, pa su Njegoševi ostaci preneti na Lovćen čime je po prvi put ispunjena njegova poslednja želja.

Njegošev amanet i "prokletstvo"

Milorad Medaković, Njegošev ađutant i prijatelj zabeležio je reči kojima je vladika obavezao Crnogorce da ga sahrane u njegovoj crkvi na Lovćenu: "To je moja potonja želja, koju u vas ištem da je ispunite, i ako mi ne zadate Božju vjeru da ćete tako učinjet, kako i ja hoću, onda ću ve ostaviti pred prokletstvom, a moj posljednji čas biće mi najžalostniji i tu moju žalost stavljam vami na dušu."

Činilo se da je vladika konačno pronašao večni mir, ali ispostavilo se da su najgore godine tek dolazile…

– Tokom Prvog Svetskog rata, Austrougari su žestoko bombardovali Lovćen i kapelu verovatno znajući sa važnost koju su Srbi i Crnogorci pridavali ovom mestu. Nakon Mojkovačke bitke i okupacije 1916. godine, Austrougari su oskrnavili Njegošev grob i naredili da se ostaci opet prenesu na Cetinje – objašnjava Jovičić i dodaje da su okupatori planirali da potpuno unište kapelicu i na tom mestu podignu spomenik u znak austrijskog osvojenja Lovćena.

Prema nekim zapisima, iskopavanje Njegoševih kostiju izvršeno je krišom, noću, a kako su grob kopali vojnici, mnoge kosti su zbog nepažnje izgubljene. Priča kaže da je jedan austrijski vojnik, poreklom Srbin, kasnije u razrušenom grobu pronašao tri koščice, čuvao ih kroz ceo rat i tek posle dostavio na Cetinje.

Poraz u ratu osujetio je Austrougare u nameri da Lovćen pretvore u spomenik svoje države. Crna Gora se našla u novoformiranoj državi jugoslovenskog naroda, a kralj Aleksandar Karađorđević je naredio obnovu kapele i po drugi put, ispunjavanje Njegoševog amaneta.

– Sve što je ostalo od stare kapele uzidano je u novu, a onda je bila identična kopija prvobitne crkvice. Svečani prenos Njegoševih kostiju obavljen je 21. septembra 1925. godine, a činu je prisustvovao i kralj Aleksandar Karađorđević koji je lično učestvovao u unošenju kovčega u obnovljenu kapelu – ističe Jovičić uz komentar da naročito simpatično danas deluje priča da su, za ovu priliku, Crnogorci do Lovćena napravili put kako bi kralj Aleksandar njime mogao da prođe do kapele, piše Istorijski zabavnik.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI