"KAD SE TUŠIRAM, OGULIM SVU KOŽU RIBANJEM" Bolna ispovest Beograđanke koja je bila žrtva silovanja, ovo svaka žena treba da pročita

Neimenovana devojka smogla je snage i svoju tešku priču podelila unutar Fejsbuk grupe "Studenti beogradskih univerziteta - SBU", gde je priznala šta joj se desilo ali i zamolila ljude za savet kako posle svega da krene dalje i kako da u tome uspe. Jer kako je sama priznala, boji se da ništa više neće biti kao pre.

Njenu Fejsbuk objavu prenosimo u celosti:

"Zdravo drugari. Nadam se da imate savet neki za mene, jer ja ne znam šta da radim. Samo da vas upozorim, stvar je delikatna i nije pametno čitati ako se ne osećate psihički dobro.

Nekada sam bila jaka kao stena, radila sam i studirala, sebe izdržavala. Družila sam se. Izlazila sam. Imala sam probleme, ali sam se nosila sa njima kao i svi na svetu. Imala sam problema i sa depresijom, ali sam se poprilično dobro nosila sa njom.

Foto: Prinstcreen

 

Sve je nestalo odjednom

I onda me je silovao najbolji prijatelj. I kao da je ceo moj život pukao kao ogledalo. Sve je nestalo. Odjednom. Naravno odmah sam otišla u Palmotićevu, jer znam da ne mogu ovo sama da izguram. Pijem lekove i bolje mi je malo, ali sam još uvek jako, jako loše.

Plakala sam satima, nekad po ceo dan. I to ne obično plakanje, nego me nekako celo telo boli, kao da gorim iznutra. A moj mačor, koji inače nije neka maza, bi mi sedeo u krilu dok plačem i satima mi lizao lice, kao da oseća da mi nije dobro. Čeprkam po koži, grickam nokte, diram i čupam kosu.

Pa su se onda pojavili rituali. Pranje ruku 30 puta dnevno, kad se tuširam ja sve ogulim kožu ribanjem. WC se riba svaki drugi dan, cela kuća mi miriše na hemikalije, strah me otrovaću se.

Onda sam prestala da jedem. Hrana je počela da mi se gadi, meni koja sam uvek volela da jedem i bila bucka. Postoje možda tri ili četiri stvari koje mogu da jedem a da se ne ispovraćam. Smršala sam 30 kilograma, opada mi kosa, krijem se od ogledala jer izgledam kao leš. Siva sam u licu sa dubokim crnim podočnjacima. Osećam se tako ružno, prljavo i odvratno.

Izgubila sam fokus i počeli su strahovi

Onda su počeli strahovi. Užasan strah od nepoznatih muškaraca. Koji je tako glup i iracionalan, ali ja ne mogu da ga se otarasim. Taj strah se razvio u tešku socijalnu fobiju.

Izgubila sam fokus, ne mogu da pročitam jednu stranu knjige. Moram par puta da pročitam istu stranu da bih ukapirala o čemu se radi, jer se konstantno gubim u mislima. Prestala sam da čitam, jer me pogađa što ne mogu.

Aritmije i tahikardije, često me boli želudac na nervnoj bazi.

Pijem jake lekove, a ne jedem, pa sam često nestabilna i padam. U busu padam često. Niko mi naravno ne ustaje, svi misle da sam narkomanka najverovatnije. I ne krivim ih, tako i izgledam trenutno.

"Imam osećaj kao da nisam više živa"

Kako je moguće da sam toliko klonula? Pre ovoga sam volela da radim, volela da se družim, da šetam, da crtam. A sada? Sada jedino mogu da ležim. Jedino se u krevetu osećam sigurno, bez straha. Da li za mene ima pomoći? Bojim se da ću uvek biti ovakva, bojim se da me je ovo uništilo zauvek. Imam osećaj kao da nisam više živa, već kao da sedim ispred televizora i gledam svoj život kako ide na ekranu, a ja ne mogu ništa.

Moji lekari su divni i jako se trude oko mene, ali nisu mađioničari. Bojim se da nikad neću biti ono što sam nekad bila. Da li ovakve stvari prolaze? Da li ću se oporaviti? Ili ću uvek biti oštećena, uplašena i beskrajno tužna?", pitala se ona na kraju svoje objave u pomenutoj grupi.

Pored komentara podrške, saveta ali i ponude za zajednička druženja u cilju njenog bržeg izlečenja, mnoge je zanimalo da li je devojka silovanje prijavila. Na njen odgovor da nije, i da smatra da je za to već kasno, mnogi studenti su je posavetovali da za takve stvari nikad nije kasno i da je jako bitno da to što pre uradi.

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI