"MAJKA MI SE MEŠA U ŽIVOT" Srbin se požalio, a onda su se javili jedinci: Mogao bih danima da ti pričam

Neimenovani mladić iz Srbije objasnio je na Reditu, da je kao sin jedinac od malena živeo pod budnim okom majke koja je njegov život kontrolisala do maksimuma - kakvu frizuru će nositi do onoga šta će trenirati. Kako se ništa nije promenilo ni u njegovim dvadesetim godinama, priznao je da se odselio od kuće. Međutim, sada kada ode u posetu roditeljima od majke iznova i iznova dobija isti tretman.

"Imamo problem od kad pamtim. Jedinac sam, i ceo život je imala opsesivnu potrebu da kontroliše svaki aspekt mog života. Od toga kakvu frizuru nosim, do toga šta treniram. To se manifestovalo u nekim poprilično lošim metodama vaspitanja.

Jednom prilikom kao mali sam dobio vaučer za besplatni trening za karate. To je rešila tako što je izmislila razlog da me kazni i da mi zabrani da izlazim iz kuće, jer ona nije želela da se ja bavim tim sportom. Ovo navodim kao primer za gomilu situacija u mom životu koje su se odvijale po ovom šablonu.

Kada sam došao u godine gde se izlazi u grad, i to je bio problem. Zamislite situaciju gde se sa 20 godina vraćam iz grada u 1h ujutru, i ona me čeka na hodniku, kreće da plače i da histeriše kako ću ja nju da ubijem i da sahranim. Ne želim dublje da zalazim u grafičko opisivanje ali svakako jako ružno ponašanje i jako teške reči na moj račun. Ovo je bila standardna praksa prilikom mojih izlazaka.

"Probao sam sve ali ne pomaže"

Želim da napomenem da sam vukovac, uvek bio uspešan, bio i dobar student. Naravno, sa nekih 20-ak godina je počelo mentalno zdravlje jako da mi trpi zbog toga i odselio sam se....

Probao sam sve, da razgovaram, da je ignorišem, da se svađam - ali se naravno sve uvek loše završi.

Problem je u tome što mi je otac onkološki bolesnik, i što se sve ovo dešava dok je on bolestan. Jako se loše osećam zbog toga. Zaista ne znam više šta da radim. Postaje nepodnošljivo, prestao sam da idem kod mojih kući, zbog čega me opet grize savest jer ćale je bolestan, i želim da ga viđam. Žena ima neku dijagnozu ali ne želi da se leči, i ne postoji način da ja njoj to kažem bez da to ne protumači kao napad na nju", napisao je on.

"Odsustvo je lek za toksične odnose"

Njegova ispovest pokrenula je čitav niz sličnih odnosa Balkanaca sa svojim roditeljima. Zbog čega su oni, koji su prošli kroz isto savetovali momka da kraj takvog odnosa sa sobom nosi jedan težak korak - prekid kontakta sa majkom, barem na neki period.

"Bukvalno sam istu priču prošao. Jedino rešenje je bilo da ostanem u kontaktu sa ocem koliko toliko a majku sam morao da izbrišem iz života", "Kad shvatiš da ti je najskuplja valuta u odnosima sa drugim ljudima tvoje prisustvo (nekad emotivno a nekad upravo fizičko), i počneš da oduzimaš to ljudima koji ga ne poštuju, nauče da moraju da poštuju tvoja pravila i tvoje granice trpeljivosti i prihvate to kao novi obrazac", "Isti problem, morao sam da razvijem deblju kožu" pisali su oni koji su prošli kroz isto.

Za njima, javio se i jedan 43-godišnjak koji je priznao da je tek sada, nakon 43 godine uspeo da povuče crtu u toksičnom odnosu sa majkom.

"Nisi jedini. Imam isti problem, mogao bih danima da pričam, a ne bih uspeo da nabrojim sve primere šta mi je kroz život priredila. Evo konačno, sa 43 godine, nisam progovorio sa njom već 10 dana, jer se je ona naljutila na mene, a ovaj put čak ni ne shvatam zašto, koliko je god poznavao. Budući da nisam više mladić, konačno sam odlučio da prestanem da joj dajem informacije o svom životu uopšte, a kad dođem do roditelja na ručak, neću da pričam o bitnim temama nego o trivijalnim stvarima koje ne mogu izazvati nikakvu svađu. I dalje ću im pomagati maksimalno, što radim ceo život, ali vreme je povući crtu i spasiti vlastitu dušu, kad već ne mogu njihovu, pogotovo majčinu", priznao je on.

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI