LEKARI STRAHUJU, PUNI DOMOVI ZDRAVLJA Preti nam još jedna infekcija, evo o čemu se radi

Lekari sada upozoravaju da će nas spopasti još jedna infekcija, vrlo bolna i neprijatna - sinuzitis, odnosno upala sinusa.

Kako prenose beogradski mediji, Sanja Gluščević, doktorka opšte medicine u DZ „Milutin Ivković“ na Paliluli poručila je da tu upalu očekuje najpre zbog vetra i naglih promena vremena.

- U nedelju će opet doći do naglog zahlađenja i minusa. Očekujem da će se pojaviti sinuzitis, upala sinusa, najpre zbog vetra i naglih promena - rekla je ona.

Šta je sinuzitis?

Sinuzitis, upala sinusnih šupljina odnosno sluznice, nastaje zbog provocirajućih agenasa, kao što su bakterije, virusi kao i kontinuirano izlaganje alergenima.

- Akutni rinosinuzitis je u 90 odsto slučajeva virusne etiologije. Najčešći uzročnik je rhinovirus u 50 procenata pacijenata, zatim virus influenze ili gripa i virus parainfluenze, coronavirus (ali ne i Covid 19) i drugo. Samo pet do deset odsto virusnih rinosinuzitisa kod dece i dva do pet procenata kod odraslih se komplikuje bakterijskom infekcijom. Najčešći bakterijski izazivači su Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae i Moraxella catarrhalis. Staphylococcus aureus se često nalazi u kulturama nosnog brisa, ali je redak u sinusnom aspiratu - objasnio je dr Ivan Baljošević.

Simptomi 

Sinuzitis je bolest karakteristična za period jeseni i zime i posledica je preteranog izlaganja jakom vetru i hladnom i vlažnom vazduhu, što je u narodu popularan izraz za promaju. Tegobe su prilično naporne, bol ume da bude ogroman, kao da je glava izložena ogromnom pritisku.

Neki od simptoma upaljenih sinusa su povišena telesna temperatura, bol u predelu lica i čela, posebno na pritisak, koji se pogoršava pri naginjanju napred, pojačana sekrecija, zapušenost nosa i drugo.

Lečenje 

Akutni sinuzitis uglavnom se leči lekovima koji olakšavaju simptome, smanjuju upalu i otklanjaju infekciju. Terapija uobičajenog sinuzitisa započinje se bez bakteriološke potvrde.

Šta smanjuje bol kod sinuzitisa?

Da bi se umanjio bol, daju se analgetici i lokalni dekongestanti. Ako antibiotici i dekongestanti ne pomognu, sinusi se ispiraju. Lokalni kortikosteroidi mogu da pomognu kod hronične bolesti, dok je hirurško lečenje poslednji korak u terapiji sinuzitisa.

Jedan od uzročnika širenja infekcije jeste i taj što roditelji šalju prehlađenu decu u kolektiv pa se bolest brzo širi. To je veliki problemm posebno kada je u pitanju prevencija velikog kašlja.

- Naši ljudi se ne izoluju, dozvole sebi da pošalju i decu u vrtiće, da pođu na posao prehlađeni, da se tek kad ti simptomi budu vidljivi za okolinu, jave i lekaru - navela je dr Gluščević.

Prisetila se i perioda koronavirusa i kaže da su tada imali najmanji broj bolesne dece u vrtićima, te da je to zato što se vodilo računa o tome kako deca da se puste u vrtić, da li su prehlađeni ili nisu.

- Znači, roditelji su tad bili vrlo striktni u poštovanju tih pravila - poručuje ona.

Aktuelne su respiratorne prehlade

S obzirom na to da u zavisnosti od toga koji je mesec u pitanju, variraju i virusi, pa tako doktorka je navela da su u oktobra imali više preklapanja sa stomačnim virusima, a da su sada to više respiratorne prehlade.

- U respiratornim ambulantama jeste povećan broj pregleda, ali to je sve u sklopu redovne situacije za ovo doba godine, ništa alarmantno - naglasila je ona.

Simptomi su, kaže, šarenoliki: zapušen nos, kijavica malaksalost, bolovi uz zglobovima, negde je povišena temperatura, negde su sve tegobe bez temperature, otežano gutanje, bol u grlu.

U poslednje dve nedelje dupliran broj slučajeva velikog kašlja

U Srbiji trenutno vlada i veliki kašalj, a do sada je potvrđeno 298 slučajeva. U poslednje dve nedelje skoro je dupliran broj obolelih, a posebno zabrinjava podatak da smo tokom cele prošle godine, na primer, imali samo pet obolelih od, kako se zvanično zove - pertusisa.

Pedijatar Saša Milićević pojasnio je da ono što razlikuje veliki kašalj od obične prehlade je to što dođe do zacenjivanja.

- To je ono što je karakteristično i po čemu ga razlikujemo od gripa i drugih oblika kašlja - alergijskog, astmatskog ili zbog prehlade. Ovde dođe do toga da se osoba zaceni, ne može da udahne posle kašljanja - rekao je dr Milićević.

Naglasio je da ne traje svaki veliki kašalj sto dana, ali da može da traje jako dugo. Bolest se, prema rečima doktora, prenosi veoma lako i kapljičnim putem. Najviše se, kako kaže, prenosi u kolektivu.

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI