JOVANKA BROZ BI DANAS NAPUNILA 99 GODINA Bila je prva dama Jugoslavije, optuživali su je da je špijunka, a onda...

Jovanka Budisavljević, Srpkinja iz sela Pećane, rođena je na prostoru današnje Hrvatske 7. decembra 1924. godine.

Partizanima se pridružila sa 17 godina i otišla da se bori protiv nacističkog okupatora. Tokom rata je dva puta ranjavana, a preležala je i tifus. U ratu je izgubila oca i dva brata, a mlađe sestre su završile u sirotištu, zbog čega je bila posebno borbena i posvećena da ih pronađe, čemu svedoči i njena jaka vezanost za njih do kraja života.

Profimedia

 

Nakon oslobođenja, prekomandovana je u Niš, na službu u Štabu prve armije, a krajem 1945. je prešla u Beograd u Komandu Gardijske brigade, gde je general-major Milan Žeželj odredio za rad u Belom dvoru, rezidenciji Josipa Broza Tita.

Tada je postala Titova sekretarica i tim poslom se bavila do 1952. godine, da bi se 15. aprila iste godine tajno udala za njega. Prvi put se u ulozi prve dame pojavila godinu dana kasnije, tokom posete britanskog ministra spoljnih poslova Entonija Idna.

Iako se često spekulisalo o uticaju Jovanke Broz na Tita tokom njegove vladavine, istoričarka Ivana Pantelić ističe da „njihov odnos nije bio ravnopravan, jer je za nju on bio skoro božanstvo“.

„On je još tokom borbe u ratu za nju bio neprikosnoveni autoritet. Dok je Tito iz rata izašao kao pobednik, apsolutno obožavan od strane mnogih, ona je bila jedna mlada žena koja je ideološki bila na istoj strani kao i on. Zato je Jovanka u braku potpuno bila posvećena njemu“, navela je Pantelić autorka obimne monografije „Uspon i pad prve drugarice Jugoslavije: Jovanka Broz i srpska javnost 1952-2013″.

Kao prva dama Jovanka Brzo je bila neprikosnovena u organizovanju brojnih protokola i manifestacija, ali kako ističe Pantelić, iza toga se krila njena velika frustracija zbog nedostatka formalnog obrazovanja.

„Ona je bila zadužena za protokol i za organizovanje raznih manifestacija i to je sjajno radila. Međutim, osoblje koje je radilo za njih imalo je drugu percepciju. Mislim da je taj nedostatak formalnog obrazovanja uticao najviše na to što je ona bila stalno u strahu da će imati neke velike greške. Zato je bila previše koncentrisana na to i previše je sve je kontrolisala. Ona se zbog toga nikada nije osećala krajnje sigurno“, ocenila je istoričarka za portal N1.

Drugi teret koji je nosila jeste njeno neprihvatanje od strane partizanki koje su posle rata postale političarke.

„Iako je ona bila za mnoge žene u Jugoslaviji modna ikona, za žene koje su joj bila u neposrednom okruženju nije bila baš prihvaćena i uvek su je spočitavale. Zaista mislim da je i odatle vukla određene frustracije“, navela je Pantelić.

Kriza u braku i političke intrige koje su je oterale u totalnu izolaciju

Prema nekoliko navoda, odnosi između Tita i Jovanke počeli su da se pogoršavaju ranih sedamdesetih godina 20. veka, a njihov odnos je postao predmet političkih rasprava, ali i obračuna.

Bila je optuživana da je sovjetski špijun, da odaje državne tajne, postavlja i smenjuje funkcionere, pa čak i da je planirala državni udar.

Ona je tvrdila da je pokušavala da zaštiti svog supruga od raznih agenata, pošto je smatrala deset od jedanaest državnih sekretara (ministara) agentima.

Profimedia

 

Mnogi hroničari veruju da je Jovanka bila žrtva ambicija raznih političara, koji su već ostarelog Tita okretali protiv supruge.

„Veliki udeo u stvaranju paranoje i straha imao je politički i vojni vrh oko Tita. Oni su je stalno optuživali da vodi zavere, da je stalno mislila da Tita hoće neko da ubije. Ta polovina ’70- tih su bile vrlo problematične i pored tih raznih tumačenja i interpretacija“, ukazala je Pantelić.

Međutim, kako navodi, otvoren sukob sa političkim i vojnim vrhom pre svega se zasniva na optužbama da ona želi da gradi dinastiju i da nasledi Tita.

„Međutim, da je ona to želela ne bi se odigralo ono što se desilo, da je samo mesec dana posle njegove smrti izbačena iz kuće u kojoj je živela, da su pretili smrću njene mlađe sestre za koju je jako bila vezana ukoliko bude bilo šta govorila. Njihov cilj je bio da je zastaše zauvek“, objasnila je istoričarka.

Tokom 1975. već nije bila prisutna na nekim Titovim inostranim posetama. Aprila iste godine, Maršal je napustio njihovu rezidenciju u Užičkoj i preselio se u Beli dvor.

Poslednji put je viđena u javnosti u junu 1977. na zvaničnom prijemu za premijera Norveške. Kasnije tog leta je i uhapšena pod sumnjivim okolnostima, bez zvaničnog objašnjenja.

Poslednje tri godine Titovog života se nije videla sa njim, a na kratko se pojavila u javnosti tokom njegove sahrane u maju 1980. godine.

Posle Titove smrti je stavljena u kućni pritvor, a tajna služba joj je konfiskovala imovinu i prisilila da se preseli iz Užičke u Bulevar mira 75.

Profimedia

 

„Koliko god je u periodu dok je bila sa Titom bila izložena javnosti, u drugom delu svog života ona je zaista bila skroz izolovana. Nakon Titove smrti bila je izolovana ne od strane društva, već državnog vrha, a onda kako je prolazilo vreme to je sve više bio njen izbor“, smatra Pantelić.

Prema njenom mišljenu, taj njen strah koji je imala je „prilično paralisao i doveo do toga da ona živi u potpunoj izolaciji. Kako je starila to je već bilo nepopravljivo stanje“.

Jovanka Broz je bila bez ličnih dokumenata sve do 2009. kada su joj Ivica Dačić i Rasim Ljajić uručili ličnu kartu i pasoš.
Krajem avgusta 2013. je primljena u beogradski Urgentni centar. Preminula je 20. oktobra iste godine u 89. godini.
Po sopstvenoj želji, sahranjena je 26. oktobra pored Tita, u Kući cveća.

„Ona je uvek imala taj strah čak i pred kraj svog života da su svi deo službe. Ja ne bih tu sve svalila na nemar države, tu je izostala i neka njena saradnja. Mislim da je ta njena izolacija uzela maha i odnos sa relanošću je nekako postao drugačiji. U početku ti njeni strahovi su bili vrlo utemeljeni na iskustvu, ali oni su vremenom postajali sve veći i već, ali su bili sve više iracionalni“, zaključila je Pantelić.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI