SUTRA SLAVIMO OVOG SVECA Viteški se borio za veru i srpske zemlje

Sveti Jovan Despot se rodio se dok mu roditelji još živeli u Albaniji, a odrastao je u Beogradu. Bio je sin Stefana i unuk Đurađa Brankovića, a takođe i poslednji srpski despot u Sremu od 1493.godine. Upokojio se 1502. 

Posle smrti Jovanovog oca Svetog Stefana, 1486. njegova majka Sveta Angelina je sa Jovanom i njegovim bratom Maksimom, prešla iz Furlanije preko Beča u Budim, uzevši pritom sa sobom i mošti Svetog Stefana Slepog.

U Budimu ih je lepo primio mađarski kralj Matija i podario im gradove Kupinovo i Slankamen u Sremu. Tom prilikom, kralj je podario i titulu despota starijem Đorđu, koji se potom uskoro zamonašio pod imenom Maksim, tako da je titulu i mesto despota srpskog u Sremu preuzeo Sveti Jovan.

Njihova prestonica bio je najpre grad Kupinik na reci Savi u Sremu, gde su u crkvi Svetog apostola Luke bile smeštene mošti njihovog oca Svetog Stefana. Zbog čestih napada Turaka preko Save, despot Jovan se premestio u svoju prestonicu u grad Berkasovo, blizu manastira Privine Glave.

Kao despot srpski u Sremu, pravedni Jovan je vodio, s jedne strane, vitešku borbu protiv Turaka, koji su s juga napadali, a s druge strane borio se protiv pokušaja rimokatolika da njegov pravoslavni narod pounijate. Nalazeći se pod vlašću mađarskog kralja, Jovan je njemu pomagao svojom vojskom u borbama protiv Turaka, i u tome pokazivao daleko veće uspehe nego Mađari i Mleci, koji su tih godina ratovali sa Turcima.

Blagoverni despot srpski Jovan želeo je da oslobodi i sve srpske porobljene krajeve na jugu, ali je to prevazilazilo njegove snage.

Jovan se molio Bogu da zaštiti srpski narod i da mu pomogne da sačuva svoju veru i dušu. Zato je on pomagao mnoge pravoslavne manastire, moleći monahe da se u njima mole za spasenje srpskog naroda i za spasenje njegove porodice.

Sa majkom Angelinom i bratom Maksimom, Jovan je pomagao i svetogorske manastire: Svetog Pavla, Hilandar i Esfigmen, a takođe i manastir Krupu u Dalmaciji, kao i mnoge manastire u Sremu, Bačkoj i Banatu. Po narodnom predanju, on je sa svojim bratom Maksimom podigao ili obnovio manastire Privinu Glavu, Mesić, Fenek, Divšu, Beočin, Šišatovac i druge.

Ali, mladi i pravedni despot srpski Jovan nije dugo živeo, upokojio se u 10. decembra 1502. u svojoj prestonici Berkasovu, a sahranjen je u crkvi Svetog Luke u Kušovu, pokraj svoga svetoga oca.

Posle tri godine, njegovo telo se pokazalo celo i sveto. Od tada ga je pravoslavni narod počeo da poštuje kao svetitelja Božjeg.

Kada su Sveta mati Angelina i brat Maksim podigli svoju zadužbinu manastir Krušedol pod Fruškom Gorom, telo Svetog Jovana sa telom njegovog oca preneto je i položeno u manastir Krušedol.

Njegovo telo se pokazalo čudotvornim, jer je mnoge isceljivala blagodatna sila njegova, među kojima isceli i jednog Turčina, kome se "živi bes u utrobi valjaše", kako kažu stari zapisi. Takođe je i jedan mladić, koji je osam godina ležao bolestan, dobio čudesno isceljenje od moštiju Svetoga Jovana.

Telo Svetog Jovana ostalo je u manastiru Krušedolu sve do 1716. godine, kada su Turci zapalili manastir, kao i mošti svetih Brankovića. Posle spaljivanja manastira, ipak su pronađeni delovi svetih moštiju, među kojima i deo stopala Svetoga Jovana Despota. Preostale svete mošti čuvaju se i danas u manastiru Krušedolu.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI