PODVIG Anđela Lazarević za dve godine završila dva teška fakulteta, za nju se otimaju i Francuzi i Švajcarci SRBIJA ĆE UVEK BITI MOJA ZEMLJA

Piše: Bojana Paunović

Anđela je u roku od dve godine, u svojoj dvadesetoj, diplomirala na dva veoma teška fakulteta, medicini i fizici i hemiji. Ponos je svoje Srbije, ali i Francuske, u kojoj živi, i Švajcarske, koja joj je, kao i Francuska, dodelila stipendiju i ponudila specijalizaciju. Na sve to, među 1.470 studenata na fakultetu u Nansiju izabrana je za najboljeg studenta.

U međuvremenu prihvatila je ponudu da specijalizaciju za kardiohirurga odradi u švajcarskoj Lozani. Ova superdevojka za Alo! govori o svojim uspesima, očekivanjima, planovima...

Dva fakulteta si završila u rekordnom roku. Kada i kako si učila, šta se pokazalo kao najefikasnije?

- Najviše sam učila noću, tada ništa ne može da mi ometa koncentraciju. Ipak, treba se naviknuti na takav tempo jer nema spavanja celu noć, i naučiti da funkcionišete sa samo pola sata ili sat spavanja za 24 sata.

Da li si imala krize tokom studija? Na koji način si se borila sa njima? Koja je tvoja magična formula za vraćanje na kolosek kad ti se čini da je previše teško?

- Bilo je par trenutaka kada nisam verovala više u sebe. Sednem za sto da učim i sebi kažem da je to sve uzalud, ali onda razmislim dva-tri minuta i shvatim da sam sposobna za sve. Zašto bi drugi mogli, a ja ne?

Privtna arhiva

Otkud tolika ljubav prema medicini? Zašto si se odlučila baš za kardiohirurgiju?

- Imam posebnu ljubav prema medicini, to je nešto neopisivo. Od malih nogu uvek sam htela da budem doktor. Odlučila sam se za kardiovaskularnu i torakalnu hirurgiju, jer tu pronalazim sebe. Te oblasti imaju taj neki adrenalin koji mi je potreban svakodnevno.

Kada te neki stranac pita odakle si i ispostavi se da ne zna gotovo ništa o našoj zemlji, kako mu u najkraćem opišeš Srbiju?

- Dešavalo se da ne znaju gde je Srbija, a ja im onda odgovorim da sam iz države iz koje je Novak Đoković.

Srbija je zasad samo u tvom srcu. Kako si uopšte podnela odlazak u Francusku i da li si nekada razmišljala o povratku?

- Srbija će uvek biti u mom srcu naravno, ja sam u Srbiji rođena i tamo imam svoju kuću. Srbija je moj dom. U početku nisam shvatala šta tačno znači to što odlazim, bila sam veoma mala i nisam zamišljala to ovako nego potpuno drugačija. Meni je to tada delovalo kao odlazak na nekoliko dana. Razmišljala sam o povratku, ali zasad ništa konkretno. Trebaće mi još dosta vremena da se odlučim, ali ništa nije nemoguće.

Rekla si da svake godine dolaziš u Srbiju, kako ti izgleda ovde, šta se najviše promenilo otkako si otišla?

- Dolazim svake godine, najviše u Vrnjačku Banju. To je veoma lep grad i nadam se da će se graditi što više i uvek ostati lep.

Uz sve što si postigla dosad, imaš li vremena za druženje, izlaske, neki hobi, ljubav?

- Sve zavisi, nikada nije isto. Ima dana kada dođem iz bolnice ranije i imam vremena, ali to se retko dešava. Imam operacije koje traju više od 10 sati, budem umorna i samo čekam da legnem i odmorim se. Pokušavam da nađem što više vremena da odem da treniram i vidim svoje društvo. Što se tiče ljubavi, javiću vam se možda tokom specijalizacije ako bude novosti. (smeh)

Primetila sam na slikama da nosiš lančić sa krstom. Šta za tebe predstavlja vera?

- Vera predstavlja najveću silu u koju verujem. Vera nije samo kada verujemo da Bog može nešto da uradi, niti kada se samo nadamo da će on nešto uraditi. Vera je kada se Bogu zahvaljujemo unapred.

Koliko nam je dato da sami biramo svoj put? Smatraš li da su za uspeh isključivo zaslužni rad, trud, upornost i strpljenje ili ima još nečega izvan naše moći što utiče na naš put?

- Mislim da je samo na nama da biramo svoj put i da radimo to što nas zaista usrećuje. Za uspeh su potrebne volja i motivacija, moramo se truditi maksimalno za to što želimo, a naravno, kao što kažete, potrebni su i upornost i strpljenje. Dešava se da ne uspemo iz prvog puta, ali zato treba pokušavati sve dok ne postignete cilj.

BONUS VIDEO:

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI