BROJ GOJAZNE DECE U SRBIJI UČETVOROSTRUČEN „Svaki peti adolescent u krizi, trpe psihosocijalne posledice“

U Srbiji se beleži porast gojaznosti kod dece u uzrastu od 7. do 14. godine, podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Povećanje telesne mase dolazi u periodu adolescencije, usled promene načina ishrane i smanjenja fizičke aktivnosti, objašnjavaju strčnjaci.

Dr Jelena Kašanin iz Savetovališta za ishranu Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, u razgovoru za Telegraf objašnjava da se problem može kontrolisati i ističe da je neophodno učešće cele porodice.

- Uzroci porasta broja gojazne dece i odraslih su nepravilne navike u ishrani i smanjena fizička aktivnost. Sticanje pravilnih navika u ishrani počinje u porodici. Važno je da, kada god je to moguće, porodica bude zajedno za vreme obroka. Deca u školskom uzrastu, mogu sa roditeljima da učestvuju u pripremi užine koju će poneti u školu. Takva, zdrava, kod kuće pripremljena užina treba da postane deo ishrane u toku dana i na taj način može da se, ako ne spreči, onda smanji odlazak po peciva, grickalice i brzu hranu za vreme školskog odmora - objašnjava doktorka, uz napomenu da peciva, grickalice, sokovi i slatkiši ne mogu biti zamena za obrok.

Gojaznost izaziva zdravstvene probleme

Doktorka podseća da prekomerno uhranjena i gojazna deca obolevaju od hroničnih nezaraznih bolesti kao što su dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, dislipidemije, kao i da mogu imati problem sa skeletnim sistemom. Dodaje da razvoj ovih oboljenja delom zavisi od uzrasta u kojem je gojaznost nastala i od njenog trajanja, kao i da su često prisutne psihosocijalne posledice.

Prema podacima iz 2019. godine, gojazne dece tog uzrasta bilo je 10,5 odsto, što je različito u odnosu na 2013. godinu, kada je zabeleženo 4,9 odsto gojaznih i u odnosu na 2006. kada ih je bilo 2,6 odsto.

- Podaci iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine pokazali su da je više od polovine stanovništva (57,1 %) bilo prekomerno uhranjeno odnosno predgojazno (36,3 %) i gojazno (20,8 %). Procenat gojaznih stanovnika u 2019. godini se neznatno razlikuje u odnosu na 2013. godinu (21,2 %) ali je znatno veći u odnosu na 2006. godinu (17,3 %). Imajući u vidu podatke iz Istraživanja zdravlje stanovništva Srbije, možemo da kažemo da postoji trend porasta broja gojazne dece i odraslih - ocenjuje ona.

Prvaci najugroženiji

- Prema podacima Međunarodnog istraživanja zdravstvenog ponašanja školske dece i adolescenata u 2017/2018. godini, svaki peti adolescent je prekomerno uhranjen ili gojazan. U 2022. godini, među anketiranim učenicima, prekomerna težina je zabeležena kod 15,8 % anketiranih učenika, dok je 3 % adolescenata gojazno. Najviše gojaznih je bilo u prvom razredu srednje škole (3,2 %). Porast prevalence prekomerne težine uočava se među učenicima petog razreda osnovne škole dok se kod učenika sedmog razreda osnovne škole uočava porast prevalencije gojaznosti - dodaje doktorka.

Na kraju podseća da porodica „nije sama“ na ovom zadatku.

- Ulogu u tome imaju škola i društvo u celini. Svi segmenti društva treba da sarađuju u prevenciji gojaznosti kod dece koja podrazumeva obezbeđivanje energetske ravnoteže između unetih (ishrana) i potrošenih kalorija (fizička aktivnost) - poručuje dr Kašanin.

BONUS VIDEO 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI