"MOJ SIN SA AUTIZMOM PEVA KADA IDE NA DŽUDO" Oni su prvi klub u Beogradu koji vodi treninge za decu sa intelektualnim poteškoćama

- Utorkom i četvrtkom, sat vremena pred trening počinje pesma, radost i Vanjina opuštenost. Otkada dolazimo na inkluzivni džudo, njegov kontakt s ljudima je postao mnogo bolji, a nastavnici iz škole kažu da je posvećeniji na časovima - kaže Bojan Saldo, otac dečaka Vanje koji ima poremećaj iz spektra autizma, a koji već godinu dana pohađa program „Džudo za sve“ u beogradskom klubu „Makikomi“.

Nikola Todorović/Alo!

Juniorski džudo klub prošle godine je prvi u Beogradu započeo projekat inkluzivnih džudo treninga za decu s intelektualnim poteškoćama, a tada su u saradnji sa prijateljskim klubovima iz Makedonije i Rumunije prošli projekat Evropske unije „Judo for all“. Iako je projekat istekao u avgustu prošle godine, Slaviša Pejčič, osnivač kluba „Makikomi“, za Alo! kaže da sa svojim trenerima nastavlja da drži besplatne treninge i da nema nameru da odustane od ideje da deca s intelektualnim poteškoćama imaju mesto za sebe.

Stroga pravila

- Kada smo počeli, za džudo se javilo samo dvoje-troje dece, ali vremenom taj broj je rastao. Ideja inkluzivnog džuda je brzo zaživela, a mi danas imamo u proseku oko petnaestoro dece na treningu - pričao nam je Pejčić, dok nas je vodio ka sali u kojoj se odigravao trening. Svakom paru inkluzivnih džudista dodeljen je po jedan trener, što je, kako nam je pojasnio Pejčić, u skladu sa pravilima projekta.

Nikola Todorović/Alo!

- U sali mora uvek da bude minimum četiri trenera. Imamo i reedukatora psihomotorike, defektologa, vaspitače, a i neki od roditelja nam pomažu. Većina dece trenira sa nama, a roditelji ih gledaju iz TV sale koja se nalazi u prostoriji našeg kluba.

I dok su pojedina deca uz pomoć trenera uvežbavala kolut unapred i padove, jedan par stao je u stav za borbu.

- Kada su tek počeli da treniraju, nijedno dete to nije moglo da uradi. Sada postoji nekoliko njih koji mogu da se bore između sebe. Naravno, to nije na onom nivou kao što rade deca iz tipične grupe - ispričao je Pejčić, koji je svoje džudiste dva puta vodio na sportske kampove.

- Kampovi su bili zadaci u okviru projekta, jedan smo organizovali mi, u Ravnom gaju u Kragujevcu, a drugi je bio u Strugi. Kod nas su bile pripreme, dok je u Makedoniji bilo takmičenje. Deci je to iskustvo bilo odlično, jer smo imali obe grupe i tipičnu i inkluzivnu, a naš polaznik Boki je čak osvojio i medalju - ispričao je Pejčić, koji sa svojim timom nastavlja da trenira decu i nakon što je projekat završen. 

- Naša grupa se proširila, imamo 29 polaznika, a treba nam još trenera. Planiramo da se prijavimo za nove projekte, ali ukoliko ne uspemo da dobijemo sredstva, moj plan je da treninzi zauvek ostanu besplatni - rekao je Pejčić.

Otac i trener

Nikola Todorović/Alo!

Predrag Jojić, sudija, trener i koordinator projekta „Džudo za sve“, svakog utorka i četvrtka sa svojim kolegama predano trenira decu sa poremećajima iz spektra autizma, među kojima je i njegov sin Relja. Kako je rekao u razgovoru za Alo!, treninzi su mnogim polaznicima doneli male, ali uočljive boljitke, iza kojih stoji dugotrajni rad.

- Razvija se socijalni momenat, gruba i fina motorika, koordinacija u prostoru, interakcija sa drugom decom... Deca sa poremećajem iz spektra autizma imaju problem sa socijalnom interakcijom. Oni su u svom svetu i teško ih je motivisati da bilo šta rade, ali kada dođu kod nas rado rade vežbe. Kada pogledate njihov napredak, čini se da su to mali koraci, ali za nas su veoma važni. Pogotovo ako imate decu sa senzornim problemima, koji se plaše da urade kolut unapred. Ovde se sva deca okreću i rade, ali to je rezultat dugotrajnog rada - rekao je Peđa, i dodao da je svaka aktivnost s decom pažljivo isplanirana.

- Kada smo započeli rad s decom, savez autizma nam je ustupio svoje stručnjake, uz čiju pomoć smo razvili adaptirani program za decu s intelektualnim poteškoćama. Vežbe koje se izvode sa tipičnom populacijom smo prilagodili deci sa smetnjama u razvoju. Razvili smo i praktikum s adaptiranim tehnikama i dosta smo truda i napora uložili da sve ovo uspe - rekao je Peđa, i dodao da, osim deci, treninzi puno znače i roditeljima.

- Svaka aktivnost za decu sa posebnim potrebama je vreme koje je poklonjeno roditeljima, jer su oni s decom 24 sata. Važno je da naglasim da će ovi treninzi uvek biti besplatni jer su roditelji te dece u velikoj meri izloženi finansijskim izdacima za razne tretmane. Mi smo dobili podršku od opštine Palilula, ali planiramo da apliciramo i za dodatna sredstva - rekao je Peđa.

 

Bojan (16): Cilj mi je da dođem do crnog pojasa

Nikola Todorović/Alo!

Bojan Stanojlović ima 16 godina, ide u srednju školu, a džudo trenira već godinu dana. Nedavno je položio za narandžasti pojas, a cilj mu je, kako kaže, da dođe do crnog.

- Bilo mi je lepo na polaganju, dobio sam pohvalu od trenera. Kada se završi trening sa mojom grupom, uvek ostanem u sali i sa starijom grupom, jer tu mogu da naučim tehnike i kako da se borim za gard. Prvo sam učio padove, pa sam počeo da učim tehnike, a onda sam obukao i kimono. Položio sam za narandžasti pojas, a cilj mi je da dođem do crnog - rekao je Bojan.

Vladimir: Moj sin Petar je srećan na treninzima

Nikola Todorović/Alo!

Vladimir Dešić otac je desetogodišnjeg Petra, učenika trećeg razreda specijalne škole „Dušan Dugalić“.

- Dolazimo ovde već tri meseca i primetio sam promene nabolje. Petar mnogo voli džudo, euforičan je pred svaki trening i ovo mu dosta pomaže za grubu motoriku i stimulaciju govora. Vežbe koje ne zna da uradi želi sam da savlada. Mnogo nam znače ta dva termina nedeljno i trudimo se da ne propuštamo treninge - rekao je Vladimir.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI