DIJAGNOZA JE BILA MOJA NOVA ŠANSA! Ana Dornik za Alo! o pobedi u bici sa karcinomom dojke: OVO JE POZITIVNA PRIČA!

Zbog energije, snage, pobede koju je izvojevala nad rakom inspiracija je ogromnom broju žena, ali ne voli da je nazivaju influenserkom i zaista jeste mnogo više od toga - filantrop, humanitarac, vodič...

- Ja pružam podršku ženama koje gaze sličnim putem kao ja i vode životnu borbu. Zašto? Zato što se sećam dana kada sam na jednom rutinskom pregledu saznala da postoji neka sumnjiva cista. Takođe se sećam da sam odlagala taj pregled i da sam ceduljicu sa podsetnikom premeštala sa laptopa do stola, pa na kraju završila i u kanti jer mi u žurbi ne umemo da osluškujemo naše telo i zdrav razum da moramo da brinemo o sebi, a ne samo o kompanijskim ciljevima i rokovima - rekla je Ana u intervjuu za Alo!.

Kada joj je radiolog rekao da postoji promena, išla je kući teških stopala, van sebe od tuge.

- U tom trenutku ispred sebe nisam imala nijedan dobar primer, nijedan pozitivan ishod, nikoga da mi kaže: „Ti ćeš to na svoj način prebroditi! Moguće ga je pobediti“. Meni je majka preminula od raka dojke i jedini ishod koji sam imala ispred sebe je smrt - kaže Ana, koja je zbog toga oko mesec dana provela u preispitivanju.

- Pitala sam se zašto ja, da li sam to nečim zaslužila, da li sam nešto u životu tako jako zgrešila da mi se ovo desi, zašto baš meni, zašto ne nekome drugome... a to je užasna emocija, jer sam se vrtela ukrug u tim istim mislima koje nikuda ne vode i došlo mi je pitanje: „A zašto ne meni? Zašto drugome?“ - postavila je sebi, kako kaže, ključno pitanje.

Poslednji trenutak u takvim mislima bio je tokom prve hemoterapije.

- Čekala sam u klinici da dobijem terapiju i dalje u tim preispitivanjima, kada sam se osvestila i rešila da ću pobediti. Da ću ja da budem taj dobar primer koji mi je bio potreban. U stvari sam shvatila da ako sam već krenula sa lečenjem, ako su me lekari poslali na terapiju, da je to moguće i da će ostalo biti do mene.

I nije odmah znala ni kako će borba teći, niti šta je sve čeka, samo da će biti svega i da je spremna na sve.

- To je jako važno da žene, ali i muškarci, svi koji dobiju neku dijagnozu znaju, da im se jasno kaže šta ih sve čeka, ali da je do njihovog stava da li će ostati jaki i istrajni.

Kako ističe, daleko da na njenom putu nije imalo izazova.

- Daleko od toga da nisam i ja padala, ali uvek treba da imamo ispred sebe cilj, a to je da ozdravimo, a za to je pre svega ključno da prihvatimo trenutno stanje, šta god da se dešava. Ja sam bivala na trenutke očajna kada, recimo,

ustanem ujutru i vidim da mi je opet opao neki pramen kose. Naravno da sam se pitala dokle će tako, koliko će još, šta to još nosi, šta li će tek da se dešava, ali onda se zaustavim, nema mesta tome - priseća se kako se nosila sa posledicama i sa sobom.

Tada je donela radikalnu odluku:

- Otišla sam i ošišala se na ćelavo. Rekla sam sebi da sam to ja sada. To je trenutno moje stanje. Nikakve perike, nikakvo maskiranje pravog stanja.

I takva je bila pred svima, pa i pred decom.

- Nakon šišanja sam došla kući i igrala se takva sa svojom decom, šalila se na račun te moje ćelavosti. To je bio način da ni oni ne pate. Da znaju moj stav, da je sada tako kako je, ali da je to trenutno i da će biti bolje. Razumem i žene koje izaberu druge načine, koje nose perike, šminkaju se, kriju bolest. Ali to je u redu samo ako radite to zbog sebe! Ne zbog drugih! Ne da bi drugima bilo lakše! Ne zbog onoga „šta će reći svet“. Život vam je dao opomenu, da ste dosta sebe zapostavljali, ugađali drugima, sada radite kako vama treba - poručuje.

Upravo to je i sama shvatila tek sa bolešću jer pre toga bila je ona koja sve daje za druge.

- Bila sam ona koja gine na poslu, koja gine za porodicu, koja gine za sve, koja mora sve da stigne i postigne jer, zaboga, tako treba. Zato je meni dijagnoza zapravo bila

blagoslov. Koliko god to nelogično zvučalo, ja sam shvatila da je to nova šansa, da se izlečim i da krenem novi način života u kom ću raditi šta treba meni, šta je dobro, šta ja mislim i osećam da je dobro. I tako je krenuo moj novi život.

Donira, obnavlja, motiviše

Nakon svog iskustva i znajući šta je sve potrebno ženama koje se bore sa rakom, Ana Dornik stalno učestvuje u humanitarnim akcijama, obnovila je terasu Klinike za onkologiju UKCS, donirala posteljine za Onkologiju u Nišu, sakupila paketiće za bolesnu decu, održala humanitarni vebinar... I sve to samo tokom decembra.

BONUS VIDEO: 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI