SRPSKI BRUS LI TRENIRAO PUTINOVE TELOHRANITELJE Igor Petrović kao dete bio na meti žestokih klinaca, ali je izabrao sport i postao svetski poznat

Posle nekoliko napada maloletnih klinaca prelomio je čime želi da se bavi i postao je srpski Burs Li! Igor Petrović  je odrastao u novobeogradskim Paviljonima koji su devedesetih bili ozloglašeni zbog dece koja su zagazila u kriminal, što je presudilo da izabere sport i postane aikido majstor!

Društvene mreže

U razgovoru za Alo! kaže da je kultni film „Rane“ inspirisan mračnim i bizarnim pričama o žestokim klincima iz njegovog kraja i otkriva da ga je surovo i bezosećajno vreme podstaklo da nauči kako da se odbrani, jer nije želeo da bude žrtva delinkvenata. Gledao je filmove Stivena Sigala, poznatog aikido majstora, i počeo je da trenira kod Ljubomira Vračarevića, tvorca realnog aikida. Kasnije je završio Visoku sportsku i zdravstvenu školu i postao diplomirani trener realnog aikida, a potom specijalista strukovni trener u sportu. Obučavao je naše diverzante iz 72. brigade u Pančevu, specijalne jedinice Rusije, ruske veterane iz rata u Avganistanu, pripadnike ruske avijacije i armije, kozake iz baltičke oblasti, kao i telohranitelje Vladimira Putina zbog čega su mu prijatelji dali nadimak srpski Brus Li.

Printscreen

 - Tokom osnovne škole sam morao da smišljam kako da izbegnem starije klince koji su nekoliko puta na mene vadili nož i oteli mi pare za užinu, patike i sat. Tada sam gledao filmove Stivena Sigala, koji je jednim zahvatom bacao protivnike. Saznao sam za realni aikido i majstora Ljubu, a posle prvog treninga sam se zaljubio u tu veštinu. Brzo sam napredovao i postao Ljubin asistent. Na obukama nije bilo šale, jer je trener na meni demonstrirao tehnike. Jednom sam dobio metalni pištolj bez municije i stavio ga za pojas, a tokom vežbe je trebalo da ga uperim u njega. U trenutku kada sam posegao za oružjem nisam znao šta me je snašlo. Posle njegovog zahvata pištolj je odleteo nekoliko metara, dok je moj lakat bio otečen, a noga plava od podliva - kaže Petrović, i dodaje da je slično iskustvo doživeo njegov asistent na jednoj obuci u Rusiji.

- Bili smo pozvani na seminar za decu i odrasle, ali su se u sali pojavili specijalci u uniformama. Kada sam pitao ruskog trenera kada će da završe, rekao mi je: „Neće oni da izađu, došli su kod tebe na trening!“. Morao sam da promenim program i žargonski rečeno da razvalim mog asistenta pred njima kako bih im demonstrirao tehnike, pa je on posle bio plav. Oni su tehnike uvežbavali u parovima, ali sam uvek nailazio na neku vrstu provokacije. Nekoliko njih je pokušalo da me sruši dole, zbog čega sam morao da ih neutrališem i bacim na pod. Većina njih je jača od mene, svi su šampioni u borenju, bave se bodibildingom i uopšte nije šala, ali ja imam eksplozivnu snagu, brzinu i iskustvo. Koju god tehniku sam pokušao da im pokažem, oni su pokušavali da me ospore zbog čega sam zustavio trening i prodrao se na ruskom: „Nisam došao da vam lomim ruke, nego da vas naučim. Kome se ne sviđa, može da izađe napolje!“, posle čega se situacija smirila. To je trajalo još nekoliko dana i na kraju su bili jako zadovoljni, a njihov starešina mi je uručio orden za specijalne zasluge. Posle toga su me zvali iz organizacije oficira sa Rostova na Donu, kozaci iz baltičke regije, koji imaju paravojnu formaciju poznatu po tome što štiti Rusiju i Srbiju. Oni kombinuju svoje veštine sa našom tehnikom. Recimo, ako su dobri udarači, onda mogu efikasnije da udare i lakše da dođu do takozvane poluge i kontrole protivnika. Pokazujem im kako nekoga da uhvate za dva prsta i tako ga kontrolišu što je dovoljno recimo prilikom hapšenja - objašnjava Petrović i ističe da je obučavao Putinove telohranitelje iz prvog prstena obezbeđenja.

Društvene mreže

 - Postoje četiri prstena koja čine njegovo kompletno obezbeđenje, a ja sam obučavao ljude koji su njemu najbliži. Svi su ogromni, spremni, poznaju džudo, karate, kik-boks, ali ih interesuje aikido zbog poluga kojima mogu da neutrališu protivnike. U realnom aikidu se rade odbrane od kratke palice, noža i pištolja sa bliskog odstojanja. Učimo ih da budu efikasni u deliću sekunde. I među njima je bilo onih koji su hteli da provere da li naše tehnike funkcionišu, pa smo morali jače da ih pritisnemo. Međutim, to se odmah dopalo, pa su vikali uglas: „To je to. To je harašo!“ - kaže Igor Petrović na kraju razgovora. 

 (Snežana Dž. Stojanović)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI