SPAVALI SMO NA SANDUCIMA OD MUNICIJE, LEŠEVI SU PLUTALI BOSNOM Zorici su na Božić poklali 49 članova porodice, svega se živo seća

Tekst sa sajta Bosna i hercegovina,com. vam prenosimo u celosti: 

- Sećam se da smo bili često bez struje, nije bilo pravila kada će početi granatiranje...

Mi deca, išli smo u improvizovanu školu, pošto je u zgradi osnovne škole bila vojska, a nas su smestili u samoposlugu, tu su nam stavili klupe i stolice i tablu... Danas je to nezamislivo u tim uslovima učiti i živiti.

- Najveći deo vremena nismo imali nastavu, nebrojeno puta smo došli u školu, kada se tog trenutka zlokobno začula sirena koja najavljuje da će za par minuta početi granatiranje, taj zvuk nikada mi neće izbiti iz glave... Vremenom smo se navikli na to.

KRVAVI JUNI MESEC

-Vraćali smo se kući pešice... Ko je kako mogao, često, kada je bio u prilici. Komšija Vasko je nas decu kupio i razvozio po okolnim selima da nas negde ne pogodi nešto... Taj period provodili smo u podrumu.

Najteže nam je bila ta poslednja jaka ofanziva juna 1995. godine kada su bili sigurni da će pasti Ilijaš... Stotine je bilo mrtvih i civila i borci su padali kao snoplje jer je napad bio žestok.

Pamtim na samom početku rata, prva tri meseca spavala sam u podrumu, na vojničkim sanducima od municije, jer nismo imali ležaj... Prva granata koja je ispaljena na Ilijaš, pala je iznad mog stana... Bila sam devojčica od samo 11 godina. Snajper je tukao 24 časa dnevno sa Karaule (!?) mogli smo samo noću "bezbedno" da pretrčavamo između kuća do svoje kuće, ako bi nešto hteli da uzmemo od stvari.

Spomenik ubijenim Srbima kod Ilijaša

Ne znam broj ispaljenih metaka koji je padao pored nas, ali i dan danas mogu jasno da čujem taj zvuk metka kada pada pored mene... Deca su masovno ginula (Tanja Bodiroga na primer), to im je očigledno bila posebna slast da ubijaju srpske mališane.

UBIJENE SRBE BACALI U BOSNU

Isto tako se sećam leševa koji su plutali rekom Bosnom, bez ruku, nogu, samo trup... Znači da su ih Alijini bojovnici (pripadnici muslimanske tkz. Armije BiH) pre toga dobro izmasakrirali pa bacili u vodu, da zametnu tragove.

Sećam se kada je granata pala ispred moje zgrade, udarila je u jednog čoveka, potpuno ga je raznela, samo su pronađeni mali delići tela... to se moglo da prepozna po tome što je imao na sebi kabanicu narandžaste boje... tako se znalo da su to delovi njegova leša.

Prvih godinu i po dana rata moje selo bilo je potpuno bez struje, koja je bila usmerena na fabrike Pretis i Unis za proizvodnju vojne opreme. Izvor informacija imali smo pomoću akumulatora na koji je bio povezan radio-prijemnik... tako smo mogli da saslušamo Dnevnik i vesti, koje su bile sumorne i tužne.

Mnogo moje rodbine je bilo u prvim borbenim redovima, od njih sam slušala sve priče iz prve ruke... To je sve bliska rodbina, sa majčine strane. Oni su mnogo ginuli, preko dvadeset smo ih sahranili tih godina... i danas su na večnoj straži.

TATINA FAMILIJA

Otac mi je rodom iz sela Kravica pokraj Bratunca u rejonu Podrinja... Sećaš li se onog Božića 1993. godine kada je Kravica poklana i spaljena.

Rano ujutru nije još ni svanilo oko 04:00 sata zlikovac Naser Orić je počeo da čisti sve što je srpsko... ubijali su mačke i pse srpske. Nije bilo milosti ni prema kome. Imenom i prezimenom 49 rođaka familije Gajić je zaklano 1992-1995. Ali, ja sam ceo rat provela u Ilijašu...

Spomenik u Kravici

Mali Vladimir Gajić je moj brat od rođenog strica Stanka Gajića (rođeni brat moga oca) koji je poginuo u selu Glogova. Imao je samo 4 godine, a ubili su ga sa leđa krvnici.

Vladimir je poginuo tačno 40 dana kada se davalo stricu Stanku, samo njega je imao... Pala je granata, dijete je bilo u stanu, geler ga je pogodio u glavu, iskrvario je do bolnice.

Danas gotovo da nemam familije. Više je mrtvih nego živih rođaka.

Jad do neba, tuga neisplakana...

Autor: Zorica Gajić
28.10.2021.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI