Zadušnice ove godine padaju na ova četiri datuma

Ena Nenadić

Vesti

15.01.2024

13:39

Miholjske zadušnice služe se u prvoj polovini oktobra i dobile su taj naziv jer padaju u prvu subotu pre Miholjdana

prethodna vest

"IMA SAMO NEKOLIKO DANA" Zelenskom poslato upozorenje

22:25

Vesti 0

sledeća vest

ŠTETA PREKO MILION DINARA: Učesnici političkog protesta devastirali fontanu na Trgu Slavija!

20:13

Vesti 83

Zadušnice su hrišćanski pravoslavni praznik koji je posvećen sećanju na preminule. Praznuje se ne samo ukazivanjem poštovanja našim precima već i kroz velikodušnost i milostinju prema sirotinji i onima kojima je to potrebno.

Jedan od običaja koji se upražnjava tokom Zadušnica između ostalih je poseta grobnim mestima naših preminulih (ako je to moguće), paljenje sveće i ostavljanje takozvanih "Daća" na groblju i u crkvi, obično u vidu kuvanog žita. Mnogi veruju da se ovim simboličnim gestom na neki način "hrani" duša naših upokojenih i da je to dar koji njima ukazujemo, međutim to nije istina. Daće se ostavljaju pre svega da bi se nahranila sirotinja koja će potom pomenuti pokojnika u svojim molitvama.

Pomen i prisećanje na naše preminule su najveći simbol i motiv iza praznika Zadušnice. Smatra se da je veoma važno da se na ovaj dan prisetimo naših upokojenih voljenih osoba i upalimo im sveću na grobnom mestu ili u crkvi ako nije moguće otići na groblje.

U toku godine praznuje se ukupno četiri datuma koji se nazivaju Zadušnice. Ono što imaju zajedničko je da uvek padaju na subotu, koja je simboličan dan u nedelji kada inače posećujemo grobna mesta naših voljenih preminulih i palimo im sveće.

Miholjske zadušnice služe se u prvoj polovini oktobra i dobile su taj naziv jer padaju u prvu subotu pre Miholjdana.

Zatim imamo Velike zadušnice koje se takođe nazivaju i Zimskim zadušnicama. Ovaj naziv su dobile jer padaju na poslednju mrsnu subotu pre Velikog, tj. Časnog posta. Zbog toga što se uvek prilagođavaju postu, Velike zadušnice su pokretan praznik.

Mitrovske zadušnice, slično kao i Miholjske zadušnice, a i Velike zadušnice, dobile su naziv po prazniku pre koga padaju, tj. Mitrovdanu. Interesantan detalj o ovim zadušnicama je da smo ih zapravo preuzeli od Ruske pravoslavne crkve. Nekada se ovaj praznik zvao i "zatvorene" zadušnice jer su se na taj dan zatvarali grobovi.

Na kraju, tu su Duhovske tj. Trojičine zadušnice koje padaju u subotu pred Duhove i takođe su pokretan praznik jer se prilagođavaju datumu Vaskrsa. Ove zadušnice takođe se nazivaju i Letnje zadušnice.

Sve Zadušnice osim Miholjskih smatraju se za vaseljenske praznike i važe u čitavoj Pravoslavnoj crkvi. Zadušnice imaju mnoštvo "parnjaka" i uporedivih praznika širom sveta iz najrazličitijih kultura i religija, jer svaki narod i kraj imaju makar jedan dan u godini kada se prisećaju preminulih i odaju im počasti i poštovanje.