"DRVENI" PREVARANTI HARAJU DUŽ DRINE Traže ogrev, dođu, natovare i ne plate!

Kako je objavljeno na sajtu stranice Mačva pres, prevaranti stavljaju oglase da kupuju drva, a onda dođu, natovare, i ne plate. Kako se navodi dalje, ceo slučaj prijavljen je i policiji.

Ovo samo treba da bude još jedan znak upozorenja pri kupovini ogreva.

Kako dalje piše na istom postu, jedan drugi navodni prevarant je doneo kaparu, i rekao da će kupiti oko 15 kubika, odvezao je "nešto da naloži", što je bilo oko 3 kubika. Za ostatak je tvrdio da će se vratiti. Vlasnik mu je potom odvezao ostatak a dotični mu objasnio kako ne želi da kupi ostatak jer mu se drva ne sviđaju.

Osim na to s kim imate posla, treba da obratite pažnju i da kupujete od legalnih prodavaca, uz papir kojim biste kasnije mogli da ostvarite svoja prava.

– Pre svega potrošači treba da znaju da se kvalitet ogrevnog drveta ceni po njegovoj kalorijskoj vrednosti. To je količina energije po jedinici mase drveta ili količina oslobođene energije tokom njegovog potpunog sagorevanja. Ona opet zavisi od vlažnosti drveta, njegove čvrstoće i udelu kore – navode stručnjaci za ovaj portal i ističu da je drva potrebno osušiti na način da imaju maksimalno 20 odsto vlažnosti. Optimalan proces sušenja traje od pet do šest meseci pre sezone grejanja i samo dobro prosušena drva imaju dobru kalorijsku vrednost.

Kada je reč o čvrstoći, princip je jednostavan – što je drvo čvršće ono je kaloričnije i duže gori. Na primer, jedan kubni metar bukve ima oko 30 odsto veću ogrevnu vrednost od jednog kubnog metra većine četinara. Jednostavnije rečeno, kubni metar bukovog drveta je teži od kubnog metra borovog drveta.

Kako se ističe, meke vrste drveta kao što su bor, jela, smreka i čempres sadrže određeni procenat smole, te su niže kalorijske vrednosti. Mogu se koristiti za potpalu, dok se za dugotrajnije grejanje ne preporučuju jer proizvode velike količine dima, prljaju dimnjak i veoma brzo izgore. Tvrde vrste drveta kao što su bukva, hrast, bagrem zbog svoje kalorijske vrednosti najpogodnije su vrste za ogrev, dugo drže vatru, daju dobru toplotu i proizvode manje dima. Takođe, sve ovo odnosi se i na pelet, to jest ukoliko je pelet većinski izrađen od neke vrste tvrdog drveta on je kaloričniji i bolji za upotrebu.

– Dakle, za potrebe ogreva najbolje je koristiti dobro prosušena drva visoke kalorijske vrednosti i sa velikom čvrstoćom. Na našem podneblju neprikosnoveni su hrast i bukva, ali odmah iza njih je i bagrem. Takođe, za ogrev sa nešto manjom isplativošću mogu se koristiti i breza, jela i neke voćne vrste (šljiva, jabuka...) – objašnjavaju stručnjacia, prenosi Agroklub.

BONUS VIDEO: 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI