depresija
Foto: Shutterstock/Foto: Shutterstock

Zvanični podaci na ovu temu više nego opominju:

  • Procena je da više od 800.000 ljudi u svetu izvrši samoubistvo, ili da se na svakih 40 sekundi dogodi jedan suicid, zbog čega je to 15. uzrok smrti.
  • Prema podacima SZO, 5 odsto stanovništva pati od depresije.
  • U Srbiji je svaki šesti odrasli stanovnik između 18 i 65 godina ispunio neki od kriterijuma za 12 najčešćih psihijatrijskih poremećaja, pokazalo je istraživanje o mentalnom zdravlju nacije u vreme pandemije.
  • Srbija ima oko 2,8 odsto stanovništva, odnosno oko 18.000 ljudi sa suicidnim mislima.

U mnogim slučajevima lekovi uopšte nisu potrebni

U korist poražavajuće statistike, na žalost, govori podatak da je u apotekama u Srbiji u 2022. na recept izdato oko 14,5 miliona lekova za lečenje depresije, anksioznosti i drugih neuropsihijatrijskih oboljenja.

- Od toga je oko 5,2 miliona pakovanja iz grupe anksiolitika ("bromazepam", "diazepam", "alprazolam" i "lorazepam"), što je ipak za oko 6,5 odsto manje nego 2021 - navode u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.

Dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine i načelnica Centra za promociju zdravlja u Subotici, kaže da su stope suicida više kod muškaraca nego kod žena. U svetu iznose 15 za muškarce i 8 za žene na 100.000 stanovnika. Srbija spada u zemlje sa srednje visokim stopama suicida, a u poslednje dve decenije stope lagano padaju.

Psiholog Dragana Ćupurdija kaže da podaci o prodatim antidepresivima zvuče gotovo nerealno i da je veliko pitanje koliko su zaista svi ti lekovi po dijagnozama neophodni, jer bi trebalo da ih prepisuju isključivo specijalisti.

Depresivna žena

Foto: Shutterstock

 

Dragana Ćupurdija kaže da postoji klasifikacija mentalnih bolesti na nivou SZO:

  • Mentalne bolesti se dele na neuroze i psihoze.
  • Psihoze podrazumevaju stalnu terapiju, gde izlečenja nema i ti ljudi se kontrolišu i najčešće su smešteni u psihijatrijske ustanove. Oni nemaju dodir sa stvarnošću.
  • Najčešće psihoze su šizofrenija i manična depresivna psihoza.
  • Sve ostalo, neuroze, gotovo da ima svaka osoba u populaciji, u blažem ili jačem obliku.
  • U njih spadaju depresija, hipohondrija, anksioznost, klaustrofobija, agresija i drugo.
  • One mogu da se leče psihoterapijama, razgovorima, grupnim ili individualnim. Ne trebaju u tom slučaju nikakvi lekovi.

Ćupurdija kaže da je kod mnogih ljudi koji godinama piju lekove u pitanju placebo efekat i autosugestija. Poznaje lično ljude koji su "baki dali tik-tak bombone da se smiri i odmah joj je bilo dobro".

Šta leči depresiju

Na listi najučestalijih bolesti u Srbiji je i depresija, a stručnjaci upozoravaju da se penje ka vrhu liste po stopi smrtnosti zbog čega je izuzetno važno preventivno uticati da do nje ne dođe. Kada se dogodi - moramo je lečiti.

Marijana Temunović, psihoterapeut i sociolog, kaže da je razgovor najznačajniji medikament u slučaju depresije.

- Ljudi iz neposrednog okruženja neretko depresivne osobe doživljavaju kao slabe i skloni su da insistiraju na pozitivnom načinu razmišljanja kao vitaminskim bombama. Nažalost, ponekad napori depresivnih osoba da potisnu osećanja bezizlaznosti, bezvrednosti i besmisla oduzimaju energiju i stvaraju dodatni osećaj poraženosti i frustriranosti - objasnila je Temunović.

(Blic)

BONUS VIDEO: 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading