ŽIVOT BEBE VREDI 900.000 DINARA?! Otkrivamo kako zakon tretira nesavesno lečenje
Međutim, dugi sudski sporovi i niske naknade štete samo su neki od razloga zašto se pacijenti i njihovi srodnici u Srbiji ne odlučuju da prijave lekara zbog nesavesnog pružanja lekarske pomoći.
Ona se "plaši" da to može da se desi i u slučaju koji se dogodio u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici gde je lekar M.M. osumnjičen da je počinio krivično delo teška dela protiv zdravlja ljudi. Za to krivično delo je zakonom, u zavisnosti od preciznije kvalifikacije dela, predviđena kazna zatvora od jedne do osam godina.
- Krivični postupci se vode po službenoj dužnosti tužilaštva, ali oni dugo traju zato što je tu često sporno pitanje veštačenja. Dolazi do nepodudarnosti nalaza veštaka, pa teškoća u nalaženju adekvatnog, pravog veštaka, tako da ti postupci znaju da traju stvarno više godina, što je neprihvatljivo sa pravnog stanovišta, ali i sa stanovišta onoga koji je oštećen. Često se odugovlači i ide se na zastarelost - objašnjava naša sagovornica.
Sistem nadoknade obeshrabrujući za pacijente
Dr Mujović ističe da se mnoga pravila medicinskog prava ne shvataju na pravi način te da je sistem nadoknade i pravne zaštite dosta obeshrabrujući za pacijente. Oni se često pitaju da li ima nekog smisla trpeti toliku traumu i voditi te postupke, angažovati advokate i na kraju dobiti nešto što ne može sve to da im kompenzuje.
- Visina dosuđene naknade zavisi od konkretnog slučaja. Za manje štete po zdravlje i pogrešne postupke, gde je izostalo obaveštenje pacijentu ili je pacijent doveden u opasnost, naknade su do 100.000 dinara. Za povredu prava može da ide do 500.000 dinara, a za smrtni ishod do 900.000 dinara. Primećuje se da postoji velika disproporcija između onog što oštećeni traže i onog što sudovi dosuđuju, odnosno priznaju. Tu nema nekog posebnog obzira što je u pitanju zdravstveni kontekst, već se imovinska i neimovinska šteta odmeravaju kao u bilo kom odštetnom slučaju koji dođe pred sud u vidu imovinskog zahteva - navodi dr Mujović.
Ističe da se između pokretanja postupka i osude nalaze velike prepreke u vidu loših zakona, nestručnih sudova, nejasne prakse, nemoralnih ili pristrasnih sudsko-medicinskih veštaka a tu je i nerazjašnjena konfuzija i među lekarima i među pravnicima o čemu se zapravo radi.
Sudije nedovoljno poznaju pravnu problematiku vezanu za medicinu
Osnovni preduslovi da se dođe do pravde na sudu u slučajevima lekarskih grešaka veoma su loši. Objektivna poteškoća je nepostojanje specijalizovanih sudova ili sudskih veća koja bi sudila te predmete, a sudska praksa nije ni razvijena, ni ustaljena po određenim pitanjima.
- Sudije nedovoljno poznaju pravnu problematiku vezanu za medicinu. Nema sistematičnog pristupa celoj toj materiji. U samoj sudskoj praksi se pojedini pravni instituti mešaju, kao na primer pojam krivičnog dela protiv zdravlja i lekarske greške, što pravno gledano ne mora biti isto. Nisu dobro razgraničeni ni pojam krivice u krivičnom i u građanskom pravu - objašnjava dr Mujović.
Za 10 godina osuđen 21 zdravstveni radnik
Prema rečima dr Mujović, problem je i to što sudske odluke o odgovornosti lekara nisu transparentne i do njih je teško doći jer ne postoji sudska praksa koja je istraživačka i gde možete imati pristup nekim predmetima kao ni javno dostupna statistika koja pokazuje šta se desilo lekarima protiv kojih su vođeni postupci.
- Mi imamo uvid u sudske odluke koje su samo objavljene u eventualno nekim biltenima. Poslednji podaci do kojih smo došli govore da je u poslednjih 10 godina u Srbiji podneto 235 krivičnih prijava protiv lekara zbog nesavesnog lečenja. Zbog tog krivičnog dela je osuđen 21 zdravstveni radnik. Sedmoro od njih na zatvorske kazne, a ostali uslovno i novčano - priča dr Mujović.
Podsetimo, čak tri porodilje su u poslednja dva dana optužile doktora M. M. za užasno akušersko nasilje u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici.
(Blic)
BONUS VIDEO:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)