"OBIČNO SE POSEKU SAMO JEDNOM" Srpske majke od dece prave maze, a u Britaniji imaju potpuno drugačiji metod vaspitavanja

"Planirala sam da idem sa detetom na more jul/avgust a dete 31.08. puni dve godine. Plašim se preterane izloženost suncu, gužve, itd - ipak je dečak, nemiran. Šta mislite da li je okej da ga vodim na more ili u možda vazdušnu banju?", pitala je jedna mama na Reditu.

Mnogi su je savetovali da izbegava odlazak na odmor u jeku sezone i da je bolje da letuje u septembru, a jedna članica grupe joj je ispričala svoje iskustvo. Ona je prvi put na letovanje išla kada je imala samo godinu dana, i, kako ističe, "ništa joj falilo nije".

"Sa nepunih godinu dana sam prvi put išla na more, i to ni manje ni više nego u Sutomore. I nastavila idućih sedam godina da provodim po čitavo leto na plažama. Ništa mi falilo nije, a neće ni tvom detetu. Pa kako misliš da prežive deca koja žive u gradovima na moru?“, napisala je ona i dodala da "ako ga staviš pod stakleno zvono, navići će se na stakleno zvono. Ako ga odvedeš na plažu, navići će se na sunce i gužvu".

U jednoj od grupa raspravljalo se o tome da deca danas nisu u stanju da odu do prodavnice i kupe namirnice, da ih dovoze i odvoze u školu, da ne umeju da pređu ulicu sama, da ih roditelji nadziru čak i kada se druže.

„Nekako kao da roditelji misle da je samo njihovo dete jedna mala posebna pahulja i da ceo svet treba da se vrti oko njih“, kaže jedan od korisnika.

Helikopter roditelji sputavaju dete

Poslednjih desetak godina stručnjaci upozoravaju da je sve više „helikopter roditelja“, onih koji preterano štite dete u strahu da će se povrediti. Psiholozi se slažu da je razumna mera opreza poželjna, ali ne bi trebalo da roditelji decu opterećuju svojim strahovima, jer ona, pogotovo u ranom uzrastu, neće imati priliku da razviju svoje veštine ukoliko ih odrasli sprečavaju da samostalno istražuju okolinu. Deca uživaju učeći nove veštine: penju se, trče, skaču, padaju, uče na greškama... Ako im to tokom odrastanja bude uskraćeno, roditelji će dobiti trapavo i anksiozno dete, uplašeno pred spoljnim svetom, koje nikada neće steći samopouzdanje i biti sposobno da se izbori sa preprekama koje život stavlja pred njega, tvrde stručnjaci.

- Nema roditelja koji svoje dete ne voli, to je prirodno, ali ima onih koji preteruju u brizi. U ljubavi se ne može preterati, ali u brizi može, pa ima roditelja koji svoje strepnje, strahove prenose na dete koje je još malo, u razvoju. Raznim zabranama, „pazi ovo“, „ne diraj to“, „povredićeš se“ i sličnim upozorenjima oni koče razvoj deteta koje će i kada bude odrasla osoba osećati strah od nepoznatog - kaže za Alo! dr Radmila Šehić.

Alo

 

- Dete roditelja koje ga pretrano štiti imaće razne, neopravdane, strahove, plašiće se kontakata s drugim ljudima, biti previše vezano za roditelje. Naravno da će roditelj štiti svoje dete, ali treba da ga štiti ljubavlju, a ne preteranom brigom. To znači da će roditelj brinuti o sigurnosti deteta, motriće na njega, ali bez nepotrebnog strahovanja i opominjanja. Roditelji ne treba dete da sputavaju, da mu brane da istražuje, upoznaje svet i ljude oko sebe - smatra dr Šehić i dodaje da deca koja odrastaju „pod staklenim zvonom“ teže nauče da preuzmu život u svoje ruke.

Dr Šehić kaže da i malom detetu prija odlazak na letovanje.

- Na moru treba voditi računa o tome da dete bude zaštićeno od sunca, da ne dehidira, da dovoljno spava, jede, a mališanima buka i gužva ne smetaju - kaže dr Šehić.

Britanski vaspitni metod: Deca preživljavaju jedino ako su bačena u vatru

U korist tvrdnjama da decu treba pustiti da slobodno istražuju okolinu i uče na sopstvenim greškama, govore iskustva vaspitača u Velikoj Britaniji. Prosvetni radnici u toj zemlji su pre nekoliko godina uveli novi sistem u vrtićima i školama koji podrazumeva stvaranje rizika s namerom - što znači, na primer, da oni planirano na igralište unose potencijalno opasne stvari, testere, čekiće, makaze...

Tako su među prvima nastavnici i vaspitači u osnovnoj školi i vrtiću na Ričmond aveniji rešili su da decu "izlože riziku", jer je takav način odrastanja, prema mnogim istraživanjima, nephodan za izgradnju otpornosti, samopouzdanja i hrabrosti. Dvorište ove ustanove je tako dobilo ljuljašku od automobilske gume, prirodne drvene čvornovate panjeve, radne stolove sa čekićima i testerama, a deca se slobodno igraju u pesku i blatu.

- Želeli smo da unesemo taj element rizika u njihovo svakodnevno okruženje -  rekla je Lija Moris, rukovodilac programa edukacije za decu u ranom uzrastu u jednoj britanskoj školi, piše Njujork tajms.

- Gledali smo šta bismo mogli da uradimo. Na primer, imamo bazen s peskom, OK, ali šta možemo tu da dodamo da bude rizičnije – objasnila je ona i dodala s ponosom da deca, iako pod nadzorom odraslih, sada koriste noževe, testere, različite alate. U učionicama makaza i drigih oštih alata ima u izobilju, kaže ona i dodaje da se deca "obično poseku samo jednom".

Na ulazu u "Igralište princeze Dajane" u u Londonu, koje godišnje poseti više od milion mališana, stoji obaveštenje  za roditelje da su rizični predmeti tamo postavljeni  s namerom  da dete "samostalno prepozna opasnost u kontrolisanom okruženju za igru, a ne suočavajući se sa sličnim rizicima u nekontrolisanom okruženju".

Ovaj način vaspitavanja je ujedno i povratak starim metodama, kažu britanski prosvetni radnici, kada su deca bila čvršća i imala više samopouzdanija. Sedamdesetih godina dečja igrališta u Engelskoj su ograđena, dobila su gumene podloge, stare ljuljaške s lancima zamenile su plastične, i tako su mališani dobili "mali zatvor za igru".

Mišljenje britanskih prosvetnih radnika da treba da prestanemo da decu previše štitimo od svih mogućih opasnosti nije usamljeno. Australija je uvela nove standarde za opremu za igrališta, sugerišući onima koji ih projektuju da uzmu u obzir i koristi od aktivnosti koje mogu dovesti do povreda. Gradovi i školski okruzi u Kanadi i Švedskoj sledili su taj primer.

Prema jednom istraživanju, moderna igrališta opremljena "opasnim" mobilijarom posećenija su duplo više od onih koja deluju bezbednije. Ono što najviše privlači decu i tinejdžere su pesak, trava, visoke ljuljaške i razne penjalice.

- Radi se o istraživanju kontrolisanog rizika, rizika koji smo pažljivo osmislili - rekao je Kris Moran, menadžer Olimpijskog parka kraljice Elizabete.

- Imamo i žbunje koje ima prilično trnja - rekao je on i dodao da će ga dete dodirnuti i saznaće da trnje bode.

Kućice na drveću i klimavi mostovi ovog parka naterali nekog američkog upravnika parka gde je i dalje na prvom mestu bezbednost posetilaca, da prebledi. Naravno, ovakav pristup vaspitavanju podrazumeva pažljivo planiranje. Smrtni slučajevi na igralištima u Britaniji izuzetno su retki, dešavaju se jednom u tri ili četiri godine, pa se tada povedu polemike da li treba nastaviti s takvom praksom ili ne. Međutim, nastavnici u osnovnoj školi na Ričmond aveniji i dalje tvrde da izlaganje dece ograničenim rizicima dok su mala, pomaže im da nauče da prežive.

- Ako ne nauče sa četiri godine da se sklone kad im kamenje preleće preko glave, onda neće naučiti nikad kako da se zaštite od neke opasnosti - tvrde oni.

BONUS VIDEO 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI