ZBOG OVE SRPKINJE UBIO SE BAJAZIT Postala je deo harema sa 16 godina, vladala je Srbijom

Ona je provela čitavih dvanaest godina u haremu osmanskog sultana, Bajazita. Na taj način održavala je mir između porodice Lazarevića i Osmanskog carstva.

Po majci, kneginji Milici, Olivera je poreklom od samih Nemanjića. Kneginja Milica je čukununuka kralja Duklje, Vukana Nemanjića, najstarijeg sina velikog župana Stefana Nemanje i starijeg brata kralja Stefana Prvovenčanog i Svetog Save.

Ona je bila najmlađa ćerka kneza Lazara i kneginje Milice. Nije biila jedinica, već je imala četiri starije sestre Maru, Jelenu, Draganu i Teodoru i dva brata Stefana i Vuka. Lazareve i Miličine kćeri bile su lepo vaspitane, ambiciozne, pametne, obrazovane, samosvesne i energične žene, prave vladarke nalik svojoj majci.

Kneginja Milica je posle Kosovske bitke vladala Srbijom u ime maloletnog kneza, Stefana Lazarevića. Zbog vazalstva je dala Oliveru osmanskom sultanu Bajazitu.

Ipak, na kraju je presudio Državni sabor, pa je Olivera poslata Bajazitu krajem 1389. godine.

Olivera je drugim rečima otišla kod ubice svog oca, kneza Lazara! Ako već nije mogla podeliti teret majčinske tuge, kneginja Milica je sa srpskom vlastelom i crkvom podelila teret ove teške odluke. Bajazitu su Oliveru odvela braća, Kneževići Stefan i Vuk. Bilo je to njihovo prvo vazalsko putovanje na poklonjenje novom gospodaru. Pored ove žrtve, Lazarevići su Osmanlijama plaćali i godišnji danak.

Prema predanju, put iz rodnog Kruševca ka Drenopolju srpski narod je Oliveri posuo ružama. Iako je bilo više od 100 žena u haremu, Olivera je postala jedna od četiri sultanove zakonite žene.

Vremenom se između njih dvoje ipak rodila ljubav. Prema postojećim izvorima Olivera je bila veoma lepa i imala je veliki uticaj na strasti odanog Bajazita i uspela je da u sultanovom haremu održi prvo mesto, i da zadobije i održi ljubav besnog Bajazita.

Pripisuju joj da je sultanova strast prema alkoholu samo manji deo njenih grehova. Najveći greh joj je, ipak, po njihovom mišljenju, to što je neprestano šaputala sultanu u korist svog brata despota Stefana Lazarevića.

Ona je vešto koristila položaj, pa je često pomagala svom narodu i državi. Na veliko iznenađenje, Olivera je za vreme boravka u haremu, ostala u pravoslavnoj veri.

Posle bitke kod Angore1402. godine tatarski emir, Tamerlan naneo je težak poraz Osmanlijama i zarobio sultana Bajazita. Sa njim, bila je zarobljena i Olivera. Prema osmanskoj tradiciji, Bajazit je 8. marta 1403. godine u tatarskom ropstvu na kraju izvršio samoubistvo zbog sramote koja je bila nanesena Oliveri.

Ipak, Olivera je oslobođena iz zatočeništva zahvaljujući poslanstvu koje je njen brat Stefan Lazarević, poslao Tamerlanu.

Nakon svega što ju je snašlo, Olivera se vratila 1403. godine u Srbiju i započela život na dvoru svog brata, despota Stefana u tadašnjoj prestonici Beogradu. Sve dok nije preminuo, Olivera je svom bratu bila veran drug i prijatelj.

 

 

Princeza se više nije udavala i nije imala potomaka. Poslednji put ona se pominje u dokumentima iz 1443. godine. Smatra se da je umrla posle 1444. godine i ne zna se gde je sahranjena.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI