NEUSTRAŠIVA LJILJANA Mis Jugoslavije rodila šestoro dece, prijavila se kao dobrovoljac i poginula braneći Srbiju

Bila je Mis Jugoslavije 1978. godine.

Posthumno je odlikovana Ordenom zasluga u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. U listu "Svet", od 26. aprila 1999. zapisane su stihovi njene rodoljubive pesme: "Braniću Srbiju i kad budem mrtva..." Pored ove, napisala je i pesmu "Ni grob mi neće reći da me nema"...

Poginula je prilikom obavljanja borbenog zadatka 1. aprila 1999. u rejonu sela Ljubenić, opština Peć, kada je upala u zasedu albanskih terorista. Odlikovana je Ordenom zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

Nažalost, u našem narodu nije sačuvano sećanje na ovu srpsku heroinu, mnogi Srbi i ne znaju za nju..., objavila je svojevremeno Fejsbuk stranica Jedna je Srbija.

Ljiljana Žikić Karađorđević je bila dobrovoljac srpske vojske u toku bombardovanja SR Jugoslavije. Reči njene pesme koje je ostavila u amanet narodu ostaće urezane u srpskoj i storiji kao ožiljak na koži.

Ljiljana je rođena 9. marta 1957. godine u Kragujevcu. Kao dete i tinejdžerka pohađala je muzičku i baletsku školu. Kao devojčica je bila angažovana u dečjem pozorištu "Jaokim Vujić". Pobedila je na takmičenju za Mis 1978. godine. Diplomirala je na beogradskom FON-u kao inženjer organizacionih nauka. Imala je dva braka u životu i šestoro dece.

Bila je jedna od onih neustrašivih žena koja je bila spremna sve da izgubi za svoju zemlju. Nažalost, izgubila je svoj život tog 1. aprila 1999.

Odlikovana je ordenom u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. Novija srpska istorija je ispisana primerima žrtvovanja žena za svoj narod. Za većinu isti taj narod nije nikad čuo.

Sećanja čuvaju njihovi bližnji i poneki članak u novinama.

Ljiljana je napisala pesmu i oproštaj, epitaf, spomenik i kamen graničnik između čojstva, vere, nevere, časti, života i smrti. Ona je u pesmi “Braniću Srbiju i kad budem mrtva” koja je objavljena 26. aprila 1999. godine u listu “Svet” opomenula svoj narod da je važno da sačuvamo barem zrno stida u sebi. Potresna pesma ledi krv u žilama i tera na razmišljanje.

 

BRANIĆU SRBIJU I KAD BUDEM MRTVA!

I kad umrem ja ću nogom opet stati

da stojim k`o hrabra i visoka stena

pogled će večno granicu da prati

ni grob mi neće reći da me nema.

 

Izniknuću svuda gde se miče cveće

gde vazduha ima i gde nema, tamo

za sve ću biti i za šta se ne zna

i za ono kol`ko možemo da znamo.

 

Stražar ću biti surovi i strašni

tuđin i lopov da stalno plaši

jer Srbin ne može da se zove robom

Srbija tu su svi vekovi naši.

 

Čuvaću granicu srpske zemlje moje

oprost za grumen neću dati nikom.

Moje će ruke hleb svakom da nude,

al` Srbiju nikad, to je sve što imam!

 

Ni ognjišta, groblja, ni dedove moje,

zbog njih će pogača i otrov da bude.

I kad umrem ja ću nogom opet stati

da stojim k`o hrabra i visoka stena

pogled će večno granicu da prati,

ni grob mi neće reći da me nema.

 

Uspomenu na Ljiljanu, njen život i hrabrost čuva njeno šestoro dece. 

Kurir

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI