"LJUDI PALE SVEĆE ZA SVOJE LJUBIMCE, A OVO NE ZNAJU" Voždovački sveštenik Gligorije u neverici zbog ovih stvari

Govoreći na temu sprovoda kućnih ljubimaca i vršenja religijskih obreda nad psima i mačkama, sveštenik Gligorije Marković istakao je da to nije pitanje o kućnim ljubimcima, već o nama samima.

- Kada je u pitanju hrišćanstvo, takav vid staranja ne postoji. Ovde je u pitanju to da je naša percepcija životinja potpuno promenjena. Oni koji su pravi hrišćani znali bi da je to potpuno nespojivo sa onim što životinja predstavlja u celokupnoj tvorevini, načinu na koji nam je dato da se brinemo njima - kaže sveštenik Gligorije.

Objasnio je da takva vrsta molitve za kućne ljubimce ne postoji, ne zbog toga što je neko bio zadrt, već zbog logike čitave tvorevine i prave brige za te životinje.

- Pitanje je o nama danas, zašto osećamo potrebu da radimo nešto što našim ljubimcima ne treba, kao mnoge druge stvari koje radimo, umesto da izražavamo pravu brigu za njih. To nije prava briga. Verski obredi i paljenje sveća za životinje u nekim drugim religijama možda postoje, ali u pravoslavnom hrišćanstvu ne - kaže sveštenik Gligorije Marković.

"Ako kažete da ste hrišćanin, a palite sveće za svoje ljubimce, ne poznajete svoju veru"

Ako kažete da ste pravoslavni hrišćanin i da biste palili sveće za svoje ljubimce, vi onda pokazujete da ne poznajete svoju veru, smatra otac Marković.

- Životinje su sastavni deo čovekovog postojanja, i na tom nivou naša briga je nešto što što je naša odgovornost za ovu planetu. Ali kada govorimo o molitvi za životinje, kada govorimo o paljenju sveće, da bih objasnio zašto je to nespojivo sa onim što nam je dato, ta vrsta logičnosti odnosno razumnosti koja je data čoveku na način na koji mu je data da se stara. Nijednom drugom biću nije data. I čitava konstrukcija prinošenja tvorevini svome pravom postojanju podrazumeva da to ne radimo. Da ne okrenemo sopstveno postojanje na pogrešan način - kaže otac Gligorije.

Navodi da je savremeni čovek ukinuo funkcionalnost životinje smeštajući je da bude kućni ljubimac.

- Mi životinjama dajemo krštena imena i ceo taj pristup više govori o nama samima i kako mi vidimo naše živote u ovom svetu. Nije poenta u našem psu ili mački koga beskonačno volimo i vidimo da i pati i strada i tužan je i srećan, ali mu često dajemo one vrednosti koje mi shvatamo kao patnju, stradanje, radost. Ne ulazeći u poziciju njegovog postojanja na ovom svetu - kaže otac Gligorije.

"Dolaze ljudi i pitaju nas..."

Kako je objasnio postavlja se pitanje sreće ljubimca i toga kako mi vidimo sreću.

- Imao sam u parohiji psa, belgijskog ovčara i stalno dolazeći sam ga gledao i pitao se da li je on zaista srećan. Znači kako mi ljudi vidimo tu sreću. Ili su samo srećni vlasnici koji imaju takvog lepog psa o kome mogu da brinu. Ljudi dolaze i pitaju nas šta mogu da urade za svog kućnog ljubimca... - kaže sveštenik Gligorije Marković za "Prva TV".

Da li je pas srećan kada mu slavimo rođendan

Na kraju postavio je i pitanje da li je životinjama zaista potrebna takva vrsta brige koju joj dajemo, poput slavljenja rođendana, kupovine garderobe, vođenja kod frizera... Ističe i da postoji toliko problema sa kojima se suočavamo kao društvo, da postoje važnija pitanja od odnosa prema kućnim ljubimcima i da je to zapravo pitanje o nama samima.

- Mora da postoji razumevanje i za one koji se boje kućnih ljubimaca. Možda je njihov strah iracionalan, ali mi moramo da imamo razumevanje i za to zašto je naš kućni ljubimac koji je nama tako mio i drag za nekoga zastrašujući. To viđenje nas samih je jako bitno da vidimo - ko smo mi i da li možemo da svedočimo nešto što je više od sebičluka, što je poziv hrišćanski, da budemo puni ljubavi prema svemu i svakome - zaključuje otac Gligorije.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI