HAOS SA ALERGIJAMA JE VEĆ KRENUO Kako da se spasite od ambrozije

Trenutno je zasićenost vazduha polenom vrlo visoka u Somboru, Kanjiži i na Banovom brdu u Beogradu, visoka je u Nišu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu i Čačku, dok je, prema podacima aplikacije o polenu, srednja u Vrbasu, Pančevu, Požarevcu, Subotici i na Zelenom brdu u Beogradu.

Unakrsna reakcija 10 polena

Mirjana Mitrović, rukovodilac Grupe za monitoring alergenog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine, kaže za „Blic“ da je u vazduhu 10 vrsta polena drveća.

Prisutni su: Javor, jova, grab, leska, tisa, čempresi, jasen, topola, hrast i brest.

U prekograničnim vrednostima, u „crvenom“, su: Lešnik ili leska, tuje, tisa i čempresi.

- Mnogo sugrađana nam se javlja, jer tih 10 polenovih zrna unakrsnim reakcijama između sebe, uz zagađenja iz vazduha, alergičnim osobama stvaraju probleme. Već se javljaju tipični simptomi mnogi se pitaju da li možda imaju neku od virusnih ili bakterijskih infekcija, ili je to reakcija na polen. Zbog loženja i uslova u spoljašnjoj sredini je to pojačano, jer se polen vezuje za zagađujuće materije. Definitivno ljudi imaju simptome, pogotovo oni koji su alergični s početka proleća. Zima je bila izuzetno blaga i uticala je da bukvalno eksplodira cvetanje navedenih vrsta – kaže Mirjana Mitrović.

Simptomi alergije

Građani se žale na sledeće simptome :

- Svrab i crvenilo očiju;

- Kijanje;

- Curenje ili zapušen nos;

- Vrtoglavica;

- Plitko disanje i,

- Umor i iscrpljenost;

- Loše spavanje i drugo što je povezano sa prolećnim alergijama iako je februar;

- Tegobe se javlja na sluzokoži oka, nosa i gornjih disajnih puteva
najčešći simptom je kijanje, i to takozvano kijanje u rafalu, kad osoba krene da kija i ne može da stane;

- Javlja se i curenje iz nosa, ali i zapušen nos, osećaj blokade u nosu

često se dešava da kanalić između oka i nosa natekne, odnosno nabubri, i onda dođe do prelivanja suza, osoba izgleda kao da plače, oči su jako crvene;

- Temperatura se retko javlja i,

- Većina ovih tegoba su i prvi simptomi prehlade, ali prehlada prođe posle sedam dana, dok alergija traje celo proleće - kaže dr Zorica Plavšić, alergolog i pulmolog, gostujući u "Jutro na Blic".

Dr Mitrović ističe da svakako u dogovoru sa lekarima treba utvrditi da li nas muči alergija ili neka druga vrsta infekcije. Savetuje da se uradi alergijska probe da bi se utvrdilo na koje polene je osoba alergična i da je najbolje otići kod lekara alergologa i pulmologa, jer svako ima različitu anamnezu, a samim tim zahteva različitu terapiju.

Savetuje da se po povratku u zatvoreni prostor:

- Promeni odeća;

- Opere kosa;

- Koriste uređaje za filtriranje vazduha;

- Klime dosta spasavaju;

- Veš ne treba sušiti u spoljašnjim uslovima i,

- Naša merenja pokazuju da u prepodnevnim sunčanim satima, pogotovo ako je vetrovito kao sada, imamo izuzetno pogodnu situaciju za raznošenje polena. Ko može, a zna da je alergičan, ne bi trebao u prepodnevnim satima da bude direktno u prirodi - istakla je Mirjana Mitrović.

U Zavodu za javno zdravlje navode da su visoke temperature tokom zimskih meseci doprinele cvetanju drvenastih vrsta. Alergije su sve učestalije među našom populacijom, a za kvalitetniji život osoba sa hroničnim problemima sve je više novih terapijskih metoda i savremenih uređaja.

Vakcinom protiv alergije na polen

Navodi da se alergija najčešće stvara kada čestice iz atmosfere dođu u kontakt sa kožom i sluzokožom. Kao najbolju preventivu za alergiju, dr Plavšić preporučuje vakcinaciju.

- Prevencija je najvažnija. Ako osoba ne mora da izlazi u jutarnjim ili prepodnevnim časovima neće doći u kontakt sa polenom. Ukoliko osoba mora da izlazi treba da se zaštiti nekom maskom, šalom ili nekim naočarima. Najbolja preventiva su vakcine za alergiju, koje mogu da se primaju do kraja maja i početka juna - kazala je dr Plavšić.

Šta su alergijske vakcine?

Prema njenim rečima, sada je kasno započeti sa primanjem vakcine za alergije, ali se može krenuti sa vakcinom za ambroziju.

- One se mogu primiti do kraja maja, početka juna. To nisu klasične vakcine koje se samo daju pod kožu, već ih sada ima i u kapima, koje se stavljaju pod jezik - napomenula je dr Plavšić.

Navodi da „Torlak“ proizvodi odlične vakcine u obliku kapi koje pacijent uzima kod kuće.

- Postoje alergijske "vakcine" u obliku tableta. To je jedini način da se promeni imunološki odgovor organizma i jedini način da se leči - kazala je dr Plavšić.

Dr Zorica Plavšić ističe da je veoma važno i da oni koji imaju problem sa alergijom redovno prate na Agenciji za zaštitu životne sredine kakva je situacija na području Srbije kada je prisustvo alergena u pitanju.

Sledi polen trava

- Što se tiče naročito sezone polena trava koja sledi, jako je važno da osobe koje su alergične na polen trava ne budu tamo gde se kosi i da ne učestvuju u košenju, jer može stvarno doći i do mnogo težih simptoma, ako se alergijska reakcija spusti na grlo i na donje disajne puteve, onda dolazi do otoka grla, otežanog disanja, osjećaja nedostatka vazduha i do vrlo, vrlo neprijatnih simptoma - navela je dr Plavšić.

Istakla je da vakcine ne mogu da se kupe na svoju ruku.

- Morate da imate test alergologa da je u krvi potvrđena visoka koncentracija belančevina koji su odgovorni za alergen koji je nađen na kožnim probama. Tek sa tim nalazima idete na „Torlak“, kupujete vakcinu. Za celu sezonu uzimanja tih vakcina, cena je bila oko 6.000. Dostupno je u svakom slučaju - dodala je dr Plavšić.

Da li alergija može biti kobna po život čoveka

Ishrana, način života, dužina spavanja, fizička aktivnost, sve to utiče na reagovanje organizma na polen. Alergija može da izazove ozbiljno gušenje, ako se ne reaguje na vreme i kako treba.

- Ako je neko jako alergičan na polen trave može da dođe do otoka grla, donjih disajnih puteva i ako se ne reaguje kako treba i ako osoba ne stigne do ustanove na vreme može doći do gušenja. Interesantno je da na svim organima može da se dođe do alergijske reakcija, ali najčešće je to na koži i sluzokoži kada je u pitanju polen - kaže dr Plavšić.

Navodi i da je najbolje vreme da se počne sa vakcinacijom kasna jesen.

- Najbolje vreme kada treba početi sa vakcinama je kasna jesen i treba biti uporan - kazala je dr Plavšić.

Po nekim protokolima vakcine, tablete ili kapi se uzimaju u toku sezone:

 - Za polen drveća do početka februara;

- Za polen trava do marta, aprila;

- Za polen korova do maja i juna meseca, jer kasnije počinju da cvetaju;

- Vakcine se preporučuju deci, jer se stimuliše stvaranje belančevina imunoglobulina G koji su zaštitni, a vrši se supresija stvaranja IgE imunoglobulina, koji su direktno vezani za pojavu simptoma alergije. I pet godina zaredom treba koristiti to - kaže dr Plavšić.

Navodi da je važno da osoba koja počne da prima terapiju mora da bude svesna da se terapija ne sme preskakati.

Kapima u borbu protiv polena, ali kada?

Uz pomoć imunoterapije moguće je znatno ublažavanje simptoma. Na osnovu testiranja i utvrđivanja uzroka alergije dobija se uput za „Torlak“ gde prave i kapi protiv polena drveća, trave ili korova, ali smesa može biti i protiv trava-drveće, pa čak i trava-drveće-ambrozija.

Na početku, kapi se uzimaju mesec dana svakodnevno, a onda dva puta nedeljno se stavljaju ispod jezika, na, recimo, parče keksa i drže se par minuta. Prve efekte daju posle 3-4 meseca, ali je veoma važno pridržavanje rasporeda.

- Ako bi se utvrdilo da je neko alergičan na polene drveća, imunoterapija, odnosno kapi, nisu pogodne da se sada koriste zato što može da dođe do pojačane burne reakcije. Sa tim kapima se unosi rastvor tih polena, a kada je taj polen i prisutan u vazduhu javljaju se pojačane reakcije. Međutim, ako se utvrdi da je neko alergičan na ambroziju, a u ovom periodu nema simptome, može od svog alergologa da dobije uput i nije zakasnio ako sada krene sa imunoterapijom zato što polena ambrozije još uvek nema. Isto važi i za polene trave ako je neko alergičan, a sada nema simptome, dok se onima koji su alergični na polen drveća imunoterapija preporučuje od novembra, u decembru i januaru – dodala je Mirjana Mitrović.

Pripreme za uništavanje najgoreg polena - ambrozije

Napominje da nije sada rano pričati o uništavanju ambrozije, čiji je polen najjači alergen.

- Pratimo 26 vrsta alergenog polena, i 50 odsto alergenosti ide samo na polen ambrozije, toliko je agresivna. Nije rano početi praviti plan uništavanja ambrozije, a ne da o tome pričamo u avgustu kada je puno cvetanje. Tada je svako uništavanje kontraproduktivno i još više uznemiravanjem biljke, mlaćenjem ili košenjem, pomažemo da svoj polen diže u vazduh – zaključila je Mirjana Mitrović.

Ko je najviše ugrožen?

Nema pravila, poručuju stručnjaci, kada je reč o grupama ljudi koje alergije najčešće pogađaju - alergija pogađa kompletnu populaciju, od rođenja pa do kasnijih godina života.

U zavisnosti od toga kakav je imunitet osobe koja je alergična, ona se može javiti isključivo pri izloženosti nekom alergenu, a okidači mogu biti različiti - neka druga oboljenja ili stres, koji danas predstavlja sve učestaliji problem stanovništva. Međutim, poznato je da osobe čija su oba roditelja alergična imaju izuzetno veliku sklonost da i same razviju alergiju, radi se o više od 70 odsto. Osobe čiji je jedan roditelj alergičan, tu sklonost razvijaju otprilike od 30 do 40 odsto, a ono što je sigurno, to je da je alergija nasledna bolest.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI