U SRBIJI SMO OD POČETKA GODINE IMALI 30 ZEMLJOTRESA Evo šta se dalje očekuje: "Zemlja se malo uznemirila"

U prethodnom periodu, zemljotresi su zabeleženi u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, da li potresi u regionu mogu da utiču na stabilnost tla u Srbiji? Na to pitanje odgovorio je profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dragan Milovanović, a pisao je Blic.

- Sav ovaj prostor, govorimo o Balkanskom poluostrvu, uključujući Hrvatsku, Bosnu, Crnu Goru, Srbiju, sve do Grčke, tu je negde granica kada je već "ulazimo u osinjak", odnosno u područje gde smo mnogo bliže subdukcionoj zoni. Drugim rečima, na ovom prostoru neki zemljotresi će biti jači ili slabiji, a njihov intenzitet na površini će se odraziti zavisno od toga koje su kuće ili koji je prostor zahvaćen - objašnjava profesor Milovanovića.

Kako dodaje, važno je reći da stepen i način gradnje uzrokuje isto tako stepen štete koje se dešavaju tog momenta.

"Zemlja se malo uznemirila"

Od početka ove godine imali smo oko 30 zemljotresa, većina potresa doduše nije prelazila jačinu od 2 stepena po Rihteru, ali da li bi mogli da očekujemo jače zemljotrese i gde se se mogu očekivati najjača pomeranja tla?

Na to pitanje, prof Milovanović kaže da je "činjenica da se zemlja malo uznemirila".

- Bilo je i vulkana i zemljotresa koji su u zadnjih deset godina, dobro prodrmali zemlju i činjenica je da se ti zemljotresi odražavaju i na stabilnost onog prostora koji je nešto dalje. Drugim rečima, na ovom prostoru, po mom mišljenju, a i po mišljenju velikog broja kolega, dolazi do stišavanja tla - kaže profesor Rudarsko-geološkog fakulteta.

Kroz Srbiju prolaze dva velika "šava"

Kako dodaje, to je jedna od mogućnosti, pod uslovom da se ne akumulira negde veća količina energije koja će jednom da se oslobodi i uzrokuje intenzivnije zemljotrese.

- Na ovom prostoru, balkanskom pre svega, mi se nalazimo u širem regionu zemljotresa gde se oni očekuju. Imajući u vidu da oni nastaju subdukovanjem i podilaženjem afričke ploče pod evropsku, upravo ta energija koja se akumulira i oslobađa, uzrokuje zemljotrese. Najintenzivniji su naravno na toj liniji gde se Sredozemno more smanjuje, ali znači granica je Turska, pa Grčka, pa Italija. Mi smo negde u senci tog događaja. Oni su bili i događaju se, ali su najčešće manjeg intenziteta do oko 5 stepeni - kaže prof Milovanović.

Teritorija centralne Srbije izdvaja se inače kao glavno seizmogeno područje, da li ćemo tamo imati nove zemljotrese i da li je moguće predvideti ih, pitali smo profesora.

- To su sada one stare rane koje žigaju, upravo ti prostori gde je bilo intenzivno kretanje, sada su mnogo slabiji i osetljiviji na zemljotres. Zato se to dogodilo i ovde, ali to je od Kraljeva, pa ide jedna preko Beograda, pa skreće na Banja Luku, pa ide prema Hrvatskoj, druga ide prema Skoplju, znači pravo pa Kopaonik, Skoplje pa Grčka, pa onda ide za Rumuniju. To su ta dva velika šava kako ih mi zovemo, to nisu granice velikih ploča, to su granice mikro ploča. Biće zemljotresa, ali na ovom prostoru ne očekujemo potrese veće jačine. Naše zgrade su solidno urađene, moglo bi i bolje, naravno, ali dovoljno da ne očekujemo velike zemljotrese. Tamo gde su one lošeg kvalitete ili građene od slabog materijala, tamo će biti više materijalne štete - smatra profesor.

On svakako ne očekuju velike potrese na ovom prostoru i to je prema geološkim saznanjima činjenica.

- Ono što se dogodilo u Turskoj jeste činjenica, ali zemljotres je zahvatio prostor gde su ljudi živeli sa vrlo skromnim standardom, da su kuće bile uglavnom od slabog materijala ili su bile zidane kamenom i blatom, znači drugim rečima nije tu bilo dovoljno ni umeća, verovatno ni novca da se ugradi. U Japanu, iako je zemljotres bio 7-8 stepeni praktično, tamo se već zna, tamo se vrlo odgovorno gradi, i tamo će i u svim prostorima gde vodimo računa, zemljotresi će imati manje posledice - zaključuje prof. Milovanović.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI