AAAPĆIHA! 10 alergena u vazduhu, toplije vreme dovelo do rane sezone alergija
Toplije vreme u februaru i ranije cvetanje drveća doveli su ove godine do rane sezone alergija, dok broj ljudi koji imaju probleme s ovim oboljenjima stalno raste, rekli su alergolozi Mirjana Mitrović i Vojislav Đurić.
Alergolog Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine objasnila je da je da je zima bila veoma blaga, a onda je došao februar s temperaturama od 15 do 20 stepeni, što je prouzrokovalo da odjednom procvetaju sve vrste drveća.
- Prethodnih godina smo imali 2-3 vrste polena u vazduhu, ali ove godine se pojavilo deset polenovih zrna odjednom, i to preko graničnih vrednosti. Agencija za zaštitu životne sredine prati od 1. februara do 1. novembra svakoga dana sve alergene na 28 različitih mesta na teritoriji Srbije - rekla je Mitrovićeva.
Ona je objasnila da su tise i čempresi već preko dve nedelje u crvenoj zoni, bio je tu i lešnik a sada su u crvenoj zoni jasen i brest.
- Ovakvu situaciju s polenom nismo imali poslednjih godina - rekla je ona, i dodala da se desi da krene sezona cvetanja, koja počne sa dva do tri zrna polena sa prvog drveća koje cveta - jova, lesak, čempresi i tise, ali koja ne bude odmah u nekim prekograničnim vrednostima.
- Beležili smo kretanje cvetanja, gde je bilo prisutno pet, šest, deset polenovih zrna, a sada su te vrednosti tise i čempresa preko 500, a kažemo da je granična vrednost 60 polenovih zrna po kubnom metru vazduha. I onda kada se tu, umesto tri, pojavi deset, zajedno sa zagađenjem vazduha koje je prisutno i za koje se polenske čestice vežu u gradskoj sredini, simptomi su mnogo izraženiji. U ruralnim mestima, iako ima više zelenila, manja je alergičnost upravo zbog manjeg zagađenja vazduha - rekla je Mitrovićeva.
Breza najopasnija
Navela je koliko se biljaka prati u ovom trenutku.
- Pratimo 26 vrsta alergenog polena. Malo sada ohrabruje to što neki poleni cvetaju i za pet ili šest dana završavaju svoju fazu cvetanja, ali kreću drugi. Ono što je tipično za period maja i juna jesu poleni drveća. Završavamo sa polenom lipe, koji nije neki jak alergen, ali kreću poleni trava - rekla je Mitrovićeva u emisiji „Uranak“ televizije K1.
Objasnila je da nemaju svi poleni isti alergeni potencijal i da merenja pokazuju da kada je sunčano sa blagim vetrom, izuzetno su velike mogućnosti raspršivanja polena.
- Tada ljudi imaju plitko disanje i zamaranje. U tim periodima savetujemo im da izbegavaju kontakt s prirodom, iako to nije uvek moguće, kako bi se smanjio veliki unos i koncentracija polena - kazala je Mitrovićeva.
Dodaje da najveći problem osobama s alergijom pravi breza.
- Zbog breze, koja će sa cvetanjem krenuti za nekoliko dana, javlja se najveći broj sugrađana, jer to drvo od svih drveća ima upravo veliku alergenost - zaključila je Mitrovićeva.
Đurić je istakao da alergija u pojedinim situacijama može biti ozbiljna i da stalno raste broj ljudi koji imaju problem s alergijom.
- Nezgodno je to što se često ne zadržava samo na gornjim, već i na donjim disajnim putevima, pa ukoliko to duže traje, može se pretvoriti i u bronhijalnu astmu. U principu može biti opasna, mada retko - naveo je Đurić, i dodao da savetuje ljude da prvo provere da li se zaista radi o alergiji, odnosno da utvrde da li su alergični, jer mnoge bolesti liče.
Otežano disanje
- Mi radimo kožne probe s određenim alergenima, koje su gotove za pola sata. Može da se izmeri i prisustvo antitela na pojedine alergene. Kada se potvrdi da ste alergični, onda to mora da se uporedi s prethodnim podacima, odnosno da li su iste tegobe bile prisutne u prethodnoj godini u određenom dobu godine - rekao je Đurić.
Kako je naveo, što veća koncentracija, to su izraženiji simptomi.
- Ukoliko je dovoljno velika koncentracija, biće otežanog disanja, zamora i opšteg osećaja malaksalosti, ali neće biti temperature. Ukoliko imate temperaturu i sekret koji izbacujete je žućkasto-zelenkast, onda to nije alergija. Alergiju prati svrab i bistar sekret. Ako je samo jedan alergen prisutan i samo u martu i septembru, pacijenti treba što pre da počnu da uzimaju lekove da bi to zaustavili - kazao je Đurić, i dodao da se terapija mora uzimati redovno i početi što ranije, jer je efekat slabiji ukoliko se krene sa terapijom kasno.
Kome je namenjena vakcina
- Prvo mora da se utvrdi da li je pacijent alergičan na određene alergene, jedan, dva ili možda više, i onda preporučujemo vakcinu. Stvar je u tome da se ona daje prvo u maloj dozi, zatim sve većim i većim dozama, dok se ne postigne jedna doza održavanja, a zatim se nastavlja sledećih tri do pet godina. Za razliku od uobičajenih vakcina, ona se ne daje u dve ili tri doze, već u mnogo doza - rekao je Đurić.
Pored klasične vakcine, kaže on, sada postoji sublingvalna imunoterapija, gde se alergen daje pod jezik.
- Pacijent sledi uputstvo za alergene i upotrebljava ih u rastućim dozama, tako što sam sebi daje rastvor alergena pod jezi u rastućim dozama, a zatim u dozama održavanja i pacijenti su veoma zadovoljni. Nema nuspojava, oseća se samo mali svrab u ustima, i ima jako mali broj kontraindikacija - zaključio je Đurić.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Komentari (0)