NA MESNE POKLADE, JEDNA STVAR JE OBAVEZNA Verovanje kaže da je pred Vaskršnji post važno ispoštovati ove običaje
Dakle, prosto je obavezno na ovaj dan jesti meso i to nikako ne bi trebalo da se zaboravi! Time se zapravo na dostojan način slavi ono što će uslediti - veliki Vaskršnji post.
Za poklade se obično sprema bogata trpeza i pozivaju siromašniji susedi i prijatelji da se i oni dobro omrse u zajedničkom obedovanju.
U većini krajeva, u toku dana ili večeri mlađi svet vodi glavnu reč. Zbijaju se razne šale po selu ili se odlazi na neka poznata mesta u okolini gde se priređuju zabave.
Sveti Porfirije, Episkop Gaski
Sveti Porfirije, episkop Gaski rodio se u Solunu od bogatih roditelja. Svoju mladost do dvadesetpete godine provede u rodnome gradu, potom napušta roditeljski dom i odlazi u Misirsku pustinju. Mladi Porfirije se tu zamonašio i proveo narednih pet godina.
Onda odlazi u Svetu Zemlju u društvu sa svojim vernim drugom, inokom Markom. Blizu Jerusalima živeo je podvižnički život u pešteri narednih pet godina. Ali tada se razboleo, pa nije mogao da hoda više. Ipak, puzeći na kolenima, on je stalno posećivao službe Božje. Jedne noći u viziji javi mu se sam Gospod i isceli ga od slabosti u nogama, te Porfirije posta potpuno zdrav.
Kada bi izabran za episkopa u Gazi, Porfirije se s teškim srcem primi te dužnosti. U Gazi on zateče samo dvestoosamdeset hrišćana; svi ostali žitelji behu idolopoklonici, i to vrlo fanatični.
Samo svojom velikom verom i strpljenjem Porfirije uspe da Gazane prevede u veru Hristovu. Morao je lično putovati u Carigrad caru Arkadiju i patrijarhu Jovanu Zlatoustu, da ište potporu u neravnoj borbi s idolopoklonicima.
Željenu potporu on i dobije. Idolski se hramovi zatvore, kumiri poruše i sazida krasna crkva sa trideset mermernih stubova. Zidanje ovoga hrama pomogla je naročito carica Evdoksija.
Porfirije je poživeo dovoljno dugo da vidi ceo grad Gazu obraćenu u veru hrišćansku, no to tek posle mnogih svojih napora, stradanja i suznih molitava Bogu. Upokojio se mirno 421. godine. Čudotvorac bio za života i posle smrti. Mošti mu počivaju i sada u Gazi.
Raznorazne igre pod maskama, takozvane "maškare" bile su rezervisane za mlade.
Običaj je bio da maskirana mladež ide od kuće do kuće i zbija razne pošalice na opšte veselje ukućana i zbog toga dobija "ćar" - razne sitne poklone u jelu i piću koje posle zajedno pojedu i popiju.
Ozbiljniji muškarci domaćini i stariji ljudi sede okupljeni kod jednog domaćina i časte se do ponoći.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Vesti
Komentari (0)