ZA SVOJ PODVIG DOBIO JE MEDALJU ZA HRABROST Mašinovođa iz Subotice za devet sekundi spasao 50 života

U životu svakog čoveka postoji dan koji nikad neće zaboraviti. Za Roberta Ostrogonca, mašinovođu „Srbijavoza“, to je sigurno 17. novembar prošle godine, kada je zahvaljujući svojoj pribranosti i iskustvu spasao svoj i još 50 života.

On je tog dana upravljao vozom koji je saobraćao od Novog Sada do Subotice, kada je, posle Ratkova, u opštini Odžaci, na oko 200 metara video teretni voz kako stoji na pruzi. Učinio je sve što je mogao i što pravila službe zahtevaju i tako, za samo devet sekundi, koliko je imao na raspolaganju, sprečio veliku tragediju. Iako je putnički voz udario u teretni, niko od putnika, među kojima je bilo dosta dece i mladih, nije stradao.

Reči hvale su malo za ono što je Robert, i sam teže povređen u toj nesreći, učinio. Međutim, poruke zahvalnosti od putnika stižu već tri meseca, a u ime cele države zahvalio mu je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dodelivši mu na Sretenje medalju za hrabrost „Miloš Obilić“.

Seća se Robert svakog momenta tog novembarskog petka. Naizgled običnog. Međutim...

- Na železničkoj stanici u Ratkovu voz je redovno otpremljen i mi smo krenuli po uobičajenoj proceduri. Nažalost, nije nam rečeno da je jedan teretni voz imao kvar, a dok se on ne skloni sa staničnog razmaka nije trebalo da dobijem dozvolu da krenem sa stanice. Našao sam se u situaciji u kojoj nikako nisam smeo da budem - priča Robert.

- Na oko 200 metara, po mrklom mraku, ugledao sam dva svetla zadnjeg vagona tog teretnog voza. Ceo život mi se okrenuo pred očima. Gledate praktično smrti u oči, svesni ste da ćete nastradati, samo ne znate u kolikoj meri. Onda pomislite na putnike koji sede iza vas, na kolegu konduktera…

Šok od situacije u kojoj se našao ga, pak, nije paralisao, već na neki način dao snagu u borbi za svoj i tuđe živote.

- Sve što sam u tom momentu mogao da aktiviram, ja sam pritisnuo. Kada sam video da i pored toga ne možemo da se zaustavimo, istrčao sam iz kabine i rekao putnicima da se dobro drže. I onda udar - dalje će skromni heroj.

- Sve to se dogodilo za samo devet sekundi. Školski primer relativnosti vremena. I sam sam se uhvatio za naslon od sedišta pa sam od siline udara poleteo i udario u električnu tablu. Zaustavili smo se, znao sam da smo udarili u drugi voz, ali sam tako ugruvan izašao da vidim gde smo uopšte, da li curi nafta, koja vrata da otvorimo. Za veliko čudo, putnici u tom trenutku nisu jako paničili, time su mi jako pomogli.

Robert je najpre obavestio policiju, hitnu pomoć i svoje nadležne, a potom počeo da pomaže putnicima da izađu iz voza.

- Samo sam gledao u kakvom su stanju i da nema nastradalih. Sreća, nije bilo. Policija i Hitna pomoć su vrlo brzo došle, i sve nas prebacili u somborsku i subotičku bolnicu - dodaje mašinovođa.

- Posle sam video da je prednji deo voza udario u kontejner, a upravljačnica je bila potpuno smrskana, i da sam ostao u njoj, sigurno ne bih preživeo. Ovako sam prošao samo s težom povredom ramena, koje mi je ispadalo iz čašice, i zbog koje sam sve dosad bio na bolovanju.

Prvi izveštaji sa lica mesta pokazali su propust otpravnika vozova, ali i javnosti ukazali da je mašinovođa sprečio veliku tragediju. Kada se situacija malo slegla, počeo je da dobija poruke zahvalnosti putnika, koji su ga pronalazili na društvenim mrežama.

- „Ne znam Vas, ali puno vam hvala što je moja ćerka ostala živa“, samo je jedna od poruka. Kad sam je pročitao, rasplakao sam se. To je bilo tek nekoliko dana posle sudara, dok sam još na neki način sumnjao u sebe. Ta poruka bila mi je potvrda da sam uradio pravu stvar, ljudi su to videli i meni je to bilo dovoljno - iskreno će Robert.

- Poziv na odlikovanje na Sretenje me je takođe iznenadio i ostavio bez teksta. Zahvalan sam i ponosan. Ona je kruna mog rada, potvrda da ovaj posao radim savesno i odgovorno, i podstrek da tako i nastavim. Ovo je lep i težak posao, u čijoj osnovi je odgovornost.

- Pitaju me kolege za savet, ali nema univerzalnog saveta jer smo svi mi drugačiji u kriznim situacijama. Uradio sam sve ’po udžbeniku’, ali panika može svašta da učini. Zato moramo uvek biti pribrani. Ko će, ako ne mi! - zaključuje Robert za subotica.com.

BONUS VIDEO:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI