Bačićeva palata
Foto: Printscreen/RTS

Reč je o kompleksu zgrada u Preradovićevoj 18 i delu nekadašnje Palate Bačić, na uglu Berislavićeve i Gajeve ulice, koje je "Privredniku" svojevremeno poklonio Lazar Bačić, zagrebački trgovac i vlasnik Ciglane u Jasenovcu.

Apsurd je da je imovina jednog od najvećih srpskih humanista postala u Drugom svetskom ratu deo ustaškog logora smrti i najstrašnije mesto likvidacije Srba, Jevreja i Roma.

Razgovori o vraćanju vrednih nepokretnosti trajali su još od 2008. godine, kada su predstavnici srpske manjine ušli u hrvatsku vladu.

Mukotrpni pregovori

- Jedan od uslova koje smo postavili kada smo ulazili u Vladu bio je da se imovina vrati "Privredniku", jer je, uz SPC, to najstarija i najznačajnija srpska institucija u Hrvatskoj, starija od "Prosvjete", i zaslužna za izgradnju Zagreba u poslednjih 127 godina - kaže za "Novosti" prof. Slobodan Uzelac, bivši potpredsednik hrvatske Vlade i dugogodišnji predsednik Srpskog kulturnog društva "Prosvjeta".

On dodaje da je zgrade oko Cvetnog trga i Petra Preradovića izgradio ovaj fond, od početka namenjen za školovanje siromašne srpske dece u Austrougarskoj.

"Privrednik" je i danas humanitarno udruženje koje stipendira siromašne učenike i studente iz povratničkih krajeva. Međutim, budući da mu nije priznat status naslednika nekadašnjeg istoimenog društva, a time ni vlasništvo nad vrednim nekretninama, u predugim pregovorima s nekoliko hrvatskih vlada pronađeno je kompromisno rešnje - nekretnina mu je donirana.

- Naravno da je apsurdno da nam neko donira ono što je naše, ali ipak pozdravljam taj potez i kažem: bolje išta nego ništa, i bolje ikad nego nikad. Jer, ceo postupak neopravdano je dugo trajao. Maštali smo o tome da taj prostor, zajedno sa prostorom "Prosvjete", u istoj ulici, bude jednog dana mesto srpskog okupljanja, srpski kulturni centar. Nadamo se da je to vreme došlo - kaže Uzelac.

Trgovac i humanista

Lazar Bačić, ugledni jasenovački trgovac i veliki dobrotvor, poklonio je vredne nekretnine "Privredniku" 1921. godine. Sa bratom Jovanom, bavio se trgovinom, posedovao je više trgovačkih radnji u Zagrebu i Jasenovcu, kao i ozloglašenu Ciglanu. Bio je jedan od osnivača Srpske banke u Zagrebu i dugogodišnji predsednik Crkvene opštine u Jasenovcu.

Pored redovnih novčanih uplata, poklonio je "Privredniku" ovu svoju dvospratnu kuću i još 100.000 dinara. O svom trošku poslao je i 104 đaka za šegrte. Pomagao je i Srpsku čitaonicu u Jasenovcu, a svake godine za Vrbicu slao je po 10.000 dinara za odevanje siromašne dece u svom mestu.

Preminuo je u osvit Drugog svetskog rata, 1940. godine, a njegovu imovinu vlasti NDH su konfiskovale. Zbog poplava u logorima 1 i 2 u Jasenovcu, 1.500 logoraša prebačeno je u Ciglanu, koja će opstati kao logor 3 sve do 23. aprila 1945. Upravo ovde izvršena su najmonstruoznija ubistva i mučenja i odavde je, 22. aprila 1945, pokušan proboj 600 logoraša. Preživelo je samo 117.

Inače, mnogi ugledni Srbi bili su dobrotvori "Privrednika". Među njima su Mihailo Pupin, Nikola Tesla, Jovan Cvijić, slikar Paja Jovanović, veleposednik Lazar Dunjđerski, trgovac Vladimir Matijević, koji je bio i osnivač.

SUMNJIVO LICE

Osuđen u Veleizdajničkom procesu

Lazar Bačić je bio jedan od 53 Srba koji su 1908. izvedeni pred zagrebački sud na Veleizdajničkom procesu. Odležao je 16 meseci u zatvoru, posle čega je bio pod prismotrom, kao sumnjivo lice.

ALo.rs/Novosti

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading