NE UMEJU NI LOPTU DA UHVATE Deca su nam postala ekstremno smotana, penjanje na drvo je postala misaona imenica

Nije novost da sve više dece iz godine u godinu dolazi na sistematski pred prvi razred sve lošijih psiho-fizičkih sposobnosti. Lekari su zabrinuti, ali rešenje nije u njihovim, već u rukama učitelja, nastavnika. 

Istraživanje je pokazalo da skoro polovina učenika četvrtog razreda ne bi umela da se popne na drvo.

Kako kaže Miroslav Marković, predsednik Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta, u srednjoj školi ima učenika koji ne znaju da urade kolut napred ili kolut nazad. 

EPA/David Fernandez

- Imamo problem i kod učenika da ne umeju da uhvate loptu, ne umeju da bace loptu kako treba, ne mogu da pogode cilj, banderu, drvo, neku metu. Tragedija je da se manje od 15 odsto dece bavi sportom u Srbiji, a onih 85 se samo sistemski sreće sa vežbanjem na časovima fizičkog - istakao je.

Razlog vidi u tome što se sve više igraju u kući, uz video igrice i provode vreme na društvenim mrežama, što nikako nije dobro za razvoj, jer ne provode dovoljnio vremena napolju. 

Ubeđen je da sve potiče iz porodice.

- Glavni i odgovori za vaspitanje dece, pa i fizičko su roditelji. Prvo kada je dete sasvim malo da sa njim šetaju, kreću se, a onda i dalje, da ih vode na aktivnosti razne, najbolje u prirodi. Kroz život ih sada često sputavamo, pre svega davanjem savremenih uređaja, koje dobijaju od najranijih dana. Ne kreću se, ne gledaju u daljinu, svakog dana su u sve lošijem stanju, a trebalo bi bar sat 60 minuta dnevno bez prekida da provedu u kretanju - objašnjava. 

Foto: privatna arhiva

Kako naglašava, deca uče iz primera, pa ako roditelj ide da se bavi sportom, ide i dete, i on treba da ga vodi. Nema mesta za izgovore poput "on/ona neće napolje, hoće igrice", izvedite ga napolje. Odredite prioritete. 

- Nakon kuće dolazi škola. Program nastave propisuje tri časa fizičkog nedeljno, a učitelj i nastavnik su dužni da realizuju taj plan nastave, da za fizičko takođe spreme sportsku opremu, svojim primerom pokažu odgovornost i fizičku kulturu. 

Tačno je, kaže, da neke škole nemaju dobre sale, ali kvalitetan čas se može izvesti i napolju, ali čak i u učionici!

- Do učitelja ili nastavnika je. Mi smo stavili i u nastavni plan da oni mogu, kako bi posebno starijoj deci, učinili časove zanimljivijim, ubace elemente fitnesa, aerobika, ali pre svega da ih nauče osnovnim motoričkim veštinama, da im omoguće osnovu - ističe Marković i dodaje: 

- Imamo paradoks da deca ne rade fizičko u školi, a onda odlaze u fitnes centre gde se rekreiraju uz osobe koje nisu stručne za rad sa njima, sa mladima i decom, već za te grupne aktivnosti za starije. Nama jeste cilj da se oni rekreiraju, ali da u školi pre toga savladaju osnove. 

Prva kontrola je kontrola direktora ili direktorke škole, koji moraju da proveravaju i kontrolišu učitelje i nastavnike i pobrinu se da se časovi fizičkog održavaju kako treba - uz opremu, strukturu, sistem.  

Foto: privatna arhiva

- Brojna svetska istraživanja govore da su najvažniji predmeti muzičko, fizičko i likovno i to za njihovo psihičko i fizičko zdravlje i razvoj. Kroz te predmete možete realizovati u prvim razredima sve ostale predmete. Svetska zdravstvena organizacija kaže da je sat vremena dnevno fizičke aktivnosti neophodno za zdravlje - ističe Marković i dodaje: 

- Zbog toga smo u projektu "Svako dete ima pravo da odrasta zdravo", rešili da ponudimo rešenja. Već u predškolskom treba da postoje savetnici za fizičko vaspitanje, a da u nižim razredima časove fizičkog drže uz učitelje i nastavnici fizičkog. Sve više razvijenih zemalja se opredeljuje za taj vid jer se pokazao kao savršen. 

On za kraj poručuje:

- Ako izgubimo mladost izgubili smo naciju!

BONUS VIDEO: 

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI