MUŽA SU MI ŽIVOG SPALILI, ALBANACA JE BILO KAO PČELA U KOŠNICI Tih prvih dana martobvskog pogroma ZLO se osećalo u vazduhu

Tog prokletog 17. marta kao da je neko zlo lebdelo u vazduhu. Mi Srbi koji smo ostali u Kosovu Polju, nažalost, nismo ni slutili koliko će taj dan biti koban za sve, a pogotovu za moju porodicu.

Ovim rečima Radmila Trajković (70), čijeg su supruga Zlatibora (62) Albanci spalili u Kosovu Polju, je 2016. godine priču o događaju koji, kako kaže, neće moći da zaboravi sve dok je živa. O događaju o kojem razmišlja svakog dana, ali koji i posle godinama sanja gotovo svake noći.

– Iako su Albanci već napadali sve srpsko na Kosmetu, mi u Kosovu Polju do popodneva nismo znali šta se dešava u drugim sredinama – priseća se Radmila najtežeg dana u svom životu. – Već oko jedan sat po podne počelo je okupljanje Albanaca po ulicama, tako da smo suprug i ja otišli do kuće komšije Zorana Grujića, u kojoj su stanovali pripadnici Unmikove policaje, jer smo mislili da ćemo tamo biti sigurniji. Međutim, kada je posle nekoliko sati počelo sve oko nas da gori i kada smo videli da je i Dom zdravlja u plamenu, muž mi je predložio da bežimo, prenele su ranije Novosti.

I dok su držeći se za ruke izašli na ulicu, vrlo brzo ih je, kaže, opkolila masa Albanaca.

– Bilo ih je kao pčela u košnici – priča Radmila. – Sa svih strana smo bili okruženi, a Zlatibora su odmah počeli da udaraju. U toj masi odnekuda se pojavio komšija Albanac koji me je povukao za ruku i nekako iščupao iz mase. Iako sam se opirala, jer sam želela da ostanem sa Zlatiborom, on je nekako uspeo da me izvuče iz te mase i dovuče do kuće gde su se nalazila dva devera, njihova dva sina, snaha i beba od šest meseci…

NAPAD NA GOLORUKI NAROD

Sedamnaesti mart je bio zapravo masovni napad naoružanih Albanaca na goloruk srpski narod, odnosno orkestrirano i planirano nasilje koje je ostavilo duboke posledice na čitav srpski narod na Kosmetu – kaže Malinka Mitrović iz Kancelarije za KiM. Povodom martovskog nasilja 17. marta 2004. godine, u crkvama i hramovima Srpske pravoslavne crkve će biti služen pomen stradalima.

I dok s teškom mukom objašnjava da su joj supruga polili benzinom i zapalili čim su ih razdvojili, a bio je potpuno svesan, Radmila kaže da su ona i njeni rođaci sa bebom od šest meseci nekoliko sati proveli sakriveni u šupi iza kuće. Pripadnici Kfora su ih tokom noći izbavili i dovezli do stanice Unmika u Kosovu Polju, a zatim do administrativnog prelaza na Merdaru. A ubice su još na slobodi.

Radmilina priča podseća da je od najvećeg pogroma Srba na Kosovu i Metohiji, prošlo tačno 12 godina. Za samo dva dana, 17. i 18. marta, albanski ekstremisti su sa vekovnih ognjišta proterali više od četiri hiljade ljudi. Stradalo je 19 civila – osmoro Srba i 11 Albanaca ubijenih u sukobu sa Unmikom i Kforom. Na kobnom bilansu bilo je i 935 povređenih. Pred „licem“ UN, koje su imale zadatak da obezbede mir na Kosmetu, etnički je potpuno očišćeno šest gradova i devet srpskih sela.

U talasu dvodnevnog nasilja, porušeno je i zapaljeno više od 800 srpskih kuća, devet škola, više srpskih grobalja… U sinhronizovanim i masovnim napadima na sve srpsko u Pokrajini, koje je Unmik okarakterisao kao „dobro organizovano i orkestrirano“, albanski ekstremisti su se posebno okomili na srpske svetinje. Uništili su čak 35 crkava i manastira, među kojima i 18 spomenika kulture.

– Martovski pogrom bio je planiran i smišljen da bi se Srbi proterali sa Kosmeta – kaže Goran Rakić, gradonačelnik severne Kosovske Mitrovice. – Tog tragičnog događaja za čitav srpski narod, moramo se uvek sećati i opominjati međunarodnu zajednicu da tada gotovo ništa nije učinila da zaštiti srpski živalj u pokrajini.

Povod za napad bila je kampanja albanskih medija u kojoj su Srbi iz sela Zupče optuženi za utapanje u Ibru dvojice albanskih dečaka iz sela Čabra, kod Zubinog Potoka.

– Istraga Unmika ubrzo je utvrdila da su optužbe bile lažne – kaže Slavko Simić, predsednik liste „Srpska“ u Skupštini Kosova.

– Dovoljan je bio ma kakav, pa čak i nepostojeći povod za napad na Srbe u pokrajini. Ali strašno je što se situacija od tada, kada je reč o bezbednosti, nije mnogo promenila.

Posle lažne vesti, više hiljada Albanaca iz Prištine krenulo je peške prema Čaglavici, do tada nastanjenoj uglavnom Srbima. Usledili su i protesti Albanaca u južnom delu Kosovske Mitrovice. Među prvim stradalima bili su Borivoje Spasojević (53) i Jana Tučev (36).

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI