NAJTUŽNIJI DAN U HRIŠĆANSTVU Katolici i protestanti obeležavaju VELIKI PETAK

To je peti dan Velike nedelje kom prethodi Veliki četvrtak, nakon njega dolazi Velika subota.

Tog dana oltar je bez krsta, svećnjaka i cveća što simbolizuje da je Isusova odeća skinuta, i znak je tišine i tuge.

U celom svetu, obično u jutarnjim časovima, narod se okuplja u crkvama, kapelama i drugim mestima da se pobožno mole Krstovnom putu. U popodnevnim satima, obično u 15:00, kada je Isus umro na krstu, narod se okuplja u crkvama da praktikuje obrede Velikog petka: čitanje Svetog pisma, prinošenje i celivanje krsta, i Sveto Pričešće.

Za katolike se na Veliki petak obavezno posti, to važi za sve osobe od 18 do 60 godina.

Dan kada je na krstu stradao Isus Hrist najtužniji je dan u hrišćanstvu, a za katoličke vernike, Veliki petak je dan posta i nemrsa, što potvrđuju svedočanstva iz drugog veka.

Takođe, danas je dan kada se katolici širom sveta sećaju Isusove teške i nasilne osude, muke i smrti na krstu, deo je Vazmenoga trodnevlja koje čini s Velikim četvrtkom i Velikom subotom. To je jedini dan u godini kada nema svete mise, ali se u crkvama posle podne čita Križni put - odnosno put stradanja Hristovog.

Održava se i posebna spomen-molitva – "Muke Gospodnje". Sledi klanjanje Svetom krstu, molitva vernika i pričešćivanje. Kod katolika post je obavezan na Veliki petak za sve osobe od 18 do 60 godina, a za sve katolike starije od 14 godina obvezan je i nemrs. Ne zvone zvona, nema sviranja ni pevanja. Katolička crkva na Veliki petak posebno spominje umiruće, stare i bolesne.

Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet vršiće obrede Velikog petka u župi sv. Ante Padovanskog.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI