KAKO DA UZ REDOVNU PENZIJU PRIMATE REDOVNI MESEČNI DODATAK Evo šta morate da uradite, obratite pažnju

Promena vrednosti imovine zavisi od novca koji ljudi uplate u fondove, novca koji se isplati članovima fondova i zarade koju fondovi naprave od svojih ulaganja.

Tokom 2023. godine, ljudi su ukupno uplatili 4,3 milijarde dinara u fondove (što je više od 3,7 milijardi dinara koliko je bilo uplaćeno 2022. godine), a iz fondova je isplaćeno ukupno 2,7 milijardi dinara članovima (što je manje od 3,5 milijardi dinara isplaćenih 2022. godine).

Fondovi su prošle godine zaradili 3,9 milijardi dinara od svojih ulaganja, što pokazuje da su i pored ekonomskih i geopolitičkih promena uspeli da ostanu stabilni i profitabilni.

Na kraju četvrtog tromesečja, struktura ulaganja fondova se nije mnogo promenila u odnosu na prethodni period.

Najviše novca uložili su u državne obveznice, koje su činile 70,1% ukupne imovine. Novac na računima kod banaka i ulaganje u akcije činili su 17,8%, odnosno 10,8% imovine fondova. U investicione fondove uloženo je 0,9%, a potraživanja su činila 0,4% imovine.

Državne obveznice su i dalje imale najveći udeo u ukupnoj imovini fondova, iako je taj udeo smanjen sa 74,5% na 70,1%, dok je godinu dana ranije bio 76,6%.

Udeo akcija domaćih firmi u ukupnoj imovini fondova ostao je isti kao u prethodnom tromesečju, 10,8%, dok je na kraju 2022. godine bio 10,9%.

Prosečna dužina roka za ulaganja u državne obveznice je 5,5 godina.

Od ukupnog broja državnih obveznica, 9,4% ima rok dospeća do godinu dana, 5,7% od jedne do dve godine, 36,5% od dve do pet godina, 43,8% od pet do deset godina, a 4,6% ima rok duži od deset godina.

Na kraju 2023. godine, 78,2% ukupne imovine bilo je u domaćoj valuti, a 21,8% u stranoj valuti (u evrima).

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI