LAŽU DA NAM UVOZ IZ UKRAJNE OBARA CENE DOMAĆIH PROIZVODA Krive i "nelojalno tržišno poslovanje"
Poslednjih dana u medijima se ponovo spekuliše da je uvoz žitarica iz Ukrajine oborio cene domaćih proizvođača pšenice i kukuruza. Naime, nekoliko udruženja poljoprivrednika poput Pančevačkih ratara, Agrarnog foruma i Građanske neposlušnosti objavila su da je ovogodišnja prolećna setva neizvesna zbog velikih gubitaka ratara, ali kao glavni razlog za takvo stanje naveli su "nelojalno tržišno poslovanje i uvoz".
Ističe se da su u uvozu prednjačile ukrajinske žitarice pošto ga država nije zabranila, kao što su učinile Poljska, Slovačka i Mađarska, pa su prodavane po damping cenama.
Sunčica Savović, direktorka Žita Srbije za Politiku je oštro demantovala ove navode, ističući da su takve izjave zlonamerne i da naša zemlja nije uvozila žitarice iz Ukrajine.
- Naši poljoprivredni proizvođači zaštićeni su od uvoza pšenice iz Ukrajine uvoznom carinskom taksom od čak 30% za pšenicu i isto toliko za kukuruz. Što znači da bi svako ko bi hteo da uveze iz Ukrajine pšenicu ili kukuruz morao da ima interes da tu robu u startu plati 30% skuplje nego što ona košta, što daleko prevazilazi razliku između naše izvozne i ukrajinske izvozne cene - istakla je Savovićeva.
Prema njenim rečima, i teorije o navodnom uvozu ukrajinske robe iz zemalja Evropske unije padaju u vodu, ako se zna da je carina na uvoz kukuruza iz država EU čak 24%, a na uvoz pšenice 18%.
- Dakle, pitanje je kome se uopšte zdravorazumski isplati da uvozi skuplju robu lošijeg kvaliteta na naše tržište. Drugo, ne može da se priča, a da se za to nemaju dokazi, postoje zvanični carinski podaci o uvozu i izvozu svih roba u našu zemlju, pa i pšenice i kukuruza - rekla je sagovornica Politike.
Ona napominje da je tokom kalendarske 2023. godine više od 85% uvezenih količina kukuruza i pšenice u Srbiju bila isključivo semenska roba. Tarifne oznake za semensku i za merkantilnu robu su se uvek razlikovale i to je, kaže, lako ispratiti u carinskim podacima. Još kada oduzmemo semensku robu od uvezenih količina, govorimo o ukupno 1.500 tona uvezenog kukuruza i oko 380 tona pšenice za 12 meseci prošle godine. Kako je naglasila, ta količina postaje apsolutno zanemarljiva kad znamo da Srbija proizvodi više od tri miliona tona pšenice i više od 6,5 miliona tona kukuruza u proseku svake godine.
- To su zaista minorne količine i činjenice ukazuju da niko od proizvođača nije ugrožen navodnim uvozom bez obzira na to šta se naokolo pričalo. Veći problem je što danas svako ima pravo da se oglasi javno i da za širenje netačnih informacija ne snosi nikakve posledice - zaključila je Sunčica Savović, direktorka udruženja Žita Srbije.
BONUS VIDEO:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)