"SIN MI JE U INOSTRANSTVU, A ONE ME TUKU SVAKOG DANA" Srpkinja u pismu ispričala šta joj rade snaja i unuke, BOLNO

Pismo prenosimo u celosti: 

" Ja sam B. D. (puno ime poznato redakciji). Od pre pet godina imam problem koji ne mogu da rešim. Sin mi se oženio pre 19 godina, doveo je devojku Z. P. iz R... kod Jagodine. Ujutru je odmah isterivao iz kuće, ja sam se umešala i nisam dozvolila da ode jer i ja imam žensko dete. Kako mi je bila u kući ja sam sve radila pa i u krevet joj nosila kafu i doručak. Rodila je tri deteta koja sam ja očuvala. 

Do pre 5-6 godina Z. je pošla stranputicom, onda mi je tražila kuću da joj prepišem, ja sam joj kazala: "Sedi tu i ceni i poštuj muža, decu, voli i gledaj ko oči u glavi, a mene kako hoćeš". Samo mi jer rekla: "Zapamtićeš me". Od tada do danas non-stop me napada fizički i psihički, mog sina i decu je okrenula protiv mene. Ja sam mojoj deci bila i otac i majka, pošto mi je suprug preminuo mlad. OStala sam udovica sa dvoje dece, nisam se više udavala. 

Foto: Shutterstock

Moj sin Dušan otišao je na stranu da radi, njegova nevenčana supruga, gorenavedena Z. i ndeca ostali su u mojoj kući . Z. ništa ne interesuje, da radi, niti da čisti po kući. Ustane, dotera se i cigaru u ruke, zapali,  i odlazi. Gde i zašto ide, to samo ona zna. U kući izaziva svađe, a i nasilna je. Ne zna više kako da me vređa, pa me i fizički napada. Vrata rukom ne otvara, već nogom šutira, pa je slomila i nameštaj u kući, sve slomljeno. Više puta mi kaza da će da me gurne na stepenice!

Decu uči da me vređaju pogrdnim rečima, da me udaraju u glavu i onda pozovu miliciju i kažu da ja njih uznemiravam i bijem. Nažalost Miliciju ne interesuje istina, uvek mene kažnjavaju, em doživljavam poniženje i batine od porodice, em me Milicija i sud kažnjavaju. 

Unazad za 10 dana one su mene sedam puta tukle, poslednji put je bilo 31.3.2024. Pre četiri godine predala sam tužbu za iseljenje Z. sa porodicom iz moje kuće. Do danas nije rešeno. 

Obraćala sam se Centru za socijalni rad, Miliciji, Sudu, ali bez pomoći. Svi bi mi navodno pomogli, ali ne znaju kako. Meni sad treba pomoć da bi se spasila od nasilnika. Pomoć mi nije potrebna kad me ubiju i kad se upokojim. Znam da ima dosta primera sličnih mom, dosta sam opsluživala stare i bolesne osobe), zato sam i rešila da javno objavim šta sve doživljavam samo zato što neću Z. kuću da prepišem. 

Ovo pišem mali deo od mog života želim da se objavi u novine na televiziju da saznaju ljudi kako živi žena koja ide božjim putem. Put mi je mnogo trnovit, sve što dobro rade, to je božje, a neuspehom se ne mogu hvaliti. Napadaše me ljudi, vređaše, tepaše, pljuvaše, šibaše, a hvala Bogu ja sam živa. 

Mogu da vam kažem, mislite kakav će odgovor dati na Strašnom sudu Božjem za svoja dela. Uz Božju pomoć bila sam prisutna kad se jedan pokojnik ispovedao za svoja dela. 

U nadi da ćete me pravilno razumeti i objaviti ovaj člana, hvala", napisala je B. D. u svom opširnom pismu. 

BONUS VIDEO: 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI