NEMAČKI GENOCID U SRBIJI Strelište u Jajincima - najveće mesto egzekucije

U Jajince su redovno dovođeni i streljani logoraši iz Banjičkog logora.

Komandant stratišta u Jajincima je bio pripadnik Gestapoa, izvesni folksdojčer po imenu Eugen. Streljanja su vršili vojnici Vermahta. Pored vojnika Vermahta, streljanja u Jajincima je vršio 64. policijski rezervni bataljon, koji je bio zadužen i za čuvanje logora Banjica, kao i za izvršavanje masovnih egzekucija na mestima u okolini Beograda. Posebno važno mesto u hijerarhiji 64. policijskog bataljona imali su upravo folksdojčeri, koji su uzeli aktivno učešće u svim akcijama policijskih jedinica.

Beživotna tela je pre ukopa pregledao lekar gestapovac Herbert Jung (u literaturi naveden i kao Ervin Jung), koji je izdavao naredbe za ubijanje preživelih, koje je nekada i sam likvidirao.

- Čim smo došli u Jajince nas su okovali i jedan nemački poručnik održao nam je kao jedno malo predavanje, rekavši nam: da mi radimo jedan posao koji je koristan za Nemački Rajh i da ćemo za to biti nagrađeni, ali ako ko od nas pokuša da beži biće odmah streljan. Kako je već bilo veče, to su nas zatvorili u jednu sobu, gde je bilo 90 lica od kojih 55 Jevreja i 35 Cigana. Od njih smo saznali da ćemo raditi na iskopavanju i spaljivanju leševa lica streljanih u Jajincima. Sutradan smo bili izvedeni iz sobe i počeli smo da radimo, pod nadzorom i uputstvom Nemaca. Naš posao se sastojao u tome što smo iskopavali rake i iz raka vadili leševe. Leševe smo stavljali na kameru kao što se ređaju drva, t.j. prvo jedan red, pa onda popreko drugi i tako redom. Do večera smo uspeli da napravimo kameru koja je bila široka 4 metra, jer su bila stavljena dva leša jedan do drugoga obično glava do glave, a dugačka 7 do 8 metara, dok je bila visoka oko 2 do 3 metra. Na kameru je stalo oko 700 leševa. Ovako veliki broj leševa mogao je da stane na tako malom prostoru, jer su leševi bili suvi. Sama kamera, lomača, bila je podignuta od zemlje za jedno pola metra i mi smo tu stavljali drva a preko drva posipali motorsko ulje; kada je to bilo gotovo onda smo lomaču potpaljivali. Ulje smo dosipali sve dotle, dok se vatra ne razgori. Pošto je lomača počela da gori nas prebroje i tada smo išli na večeru. Večeru smo dobijali iz samog logora na Banjici i nju su donosili Nemci pošto niko drugi nije imao pristupa. Kako je verovatno Nemcima izgledalo da posao ne ide brzo to su nam sutradan naredili da napravimo dve lomače. [...] Ovako smo radili sve do moga bekstva a ja sam pobegao posle 36 dana - navodi se u jednom svedolenju preživelog.

U Jajincima su streljani ljudi zbog svoje etničke pripadnosti (jer su nacističkim zakonima obeleženi da kvare „čistotu rase“), streljani su srpski ustanici, ideološki protivnici, ali i nasumično uhapšeni civili, kao deo odmazde nemačkih okupatorskih vlasti u Beogradu, koja je donela proglas kojim za svakog ubijenog Nemca mora biti ubijeno 100 civila, a za svakog ranjenog Nemca, mora biti ubijeno 50 ljudi.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI