"MAJKO, AKO SE NE VRATIM..." Kosovski junak ostao urezan u svaku nit srpske istorije - Leovac je bio simbol junaštva

Priča o Predragu Peđi Leovcu je slovo i amanet o najboljem među najboljima i besmrtnima, o svemu što jedan srpski ratnik, heroj, zapravo i jeste. Priča o vitezu, priča o njemu je živa i najrečitija Srbinova tapija na večnost.

Njegova životna priča je zapravo priča o Srbinu, čoveku koji je postao besmrtni junak u danima kada su zveri mučno udarale na nevin i proteran narod. Bio je čovek, junak, koji je znao da je život vredan onoliko za koliko ga imaš za šta vrednije od života dati. 

Od deteta do besmrtnog heroja

Peđa Leovac je rođen 20. decembra 1975. godine u Pljevljima, tadašnjoj SR Crnoj Gori i SFR Jugoslaviji. U Pljevljima je završio osnovnu školu i gimnaziju, a nakon toga upisuje Vojnu akademiju u Beogradu — smer pešadija. Bavio se i karateom.

Trčao je Beogradski polumaraton i maraton i bio majstor realnog aikida kao pitomac Ljubomira Vračarevića.

Nakon završetka Vojne akademije dobija raspored u Prištinski korpus, 125. motorizovanu brigadu, 53. granični bataljon Vojske Jugoslavije, kao komandir interventnog voda na karauli Ćafa Prušit. Uspeo je da se nametne kao vrlo odvažan i sposoban mladi oficir što su znali da cene njegovi vojnici, ali i starešine.

Dana 27. oktobra 1998. godine, na Svetu Petku, za vreme njegove patrole duž granice sa Albanijom, vojni pas je ušao u minsko polje i aktivirao jednu protivpešadijsku minu. Mina je teško ranila Peđu Leovca. Geler mu je polomio viličnu kost na tri dela i zaustavio se ispod leve plećke. Puška mu je odletela iz ruku u dubinu minskog polja. Peđa, iako teško ranjen, bio je dovoljno pribran da smiri vojnika koji je krenuo da puca iz mitraljeza mislivši da su napadnuti, te je sam pozvao pomoć i sišao do karaule, odakle je helikopterom prebačen prvo za Prištinu, a zatim na Vojnomedicinsku akademiju.

Operisan je na VMA, a nakon sedam dana sam je izašao iz bolnice, kako je govorio, da ne bi zauzimao mesto drugima. Od povreda ranjavanja nije mogao normalno da se hrani, jeo je samo tečnu hranu. Vrativši se u zavičaj, hraneći se na slamčicu, Peđa počinje da prikuplja snagu, kako bi se vratio svojim drugovima na Kosmetu. Napušta dom u februaru 1999. godine.

Nakon operacije, njegov otac je tražio da se Peđa vrati za Pljevlja, na oporavak, kako ne bi zauzimao krevet drugim ranjenicima koji su svakodnevno pristizali. Tokom oporavka je izgubio dosta kilograma.

Na molbu majke Milice da ostane, da se još oporavi, poljubio je u čelo i odgovorio: "Ako se ne vratim, majko, ko će sačuvati onu decu gore?!"

Šta je smrt za onoga ko je rođen da živi doveka?

U februaru 1999. godine, iako nedovoljno oporavljen, Peđa se uputio za Đakovicu, do kancelarije majora Duška Šljivančina, koji je bio zatečen što ga vidi. Prvo što je uradio je odlazak do minskog polja u kojem je ranjen, te je uzeo svoju pušku.

Nakon napada na Košare 9. aprila, Peđin vod je uveden u borbu 11. aprila. Peđa je ostavio svoje mlade vojnike u pozadini, rekavši da ne želi da vodi svoje mlade vojnike u smrt i otišao na zadatak sa trideset iskusnijih rezervista, koji su tu pristigli. Tri dana je bez hrane i vode vodio borbu za granični kamen C4.

 

 

Poginuo je 14. aprila 1999. godine, pri pokušaju zauzimanja vrha Maja glava. Pogođen je snajperom. Metak mu je završio u vratu, prekinuvši lančić sa krstom. Njegovi saborci su ga na šatorskom krilu doneli do karaule.

Predrag Leovac svoj život je dao za najskuplju srpsku reč - Kosovo i Metohiju, i tako sam postao najskuplja srpska reč koja se izgovara u molitvi, plaču, smehu i zakletvi. Košare su odlučile o sudbini potporučnika Leovca. Nisu mu dozvolile da ih živ napusti. Umro je nakon nekoliko kilometara i njegova je duša, baš kao i duše mnogih njegovih graničara, ostala da drže večitu stražu na Košarama.

Posthumno je odlikovan Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti.

Među svojim saborcima ostao je upamćen kao jedan od najhrabrijih, najčasnijih, najmoralnijih vojnika, a među narodom ostao upamćen kao besmrtni junak koga svaki Srbin pamti! 

"Vodimo se Srbi njime, k'o Božijom zapovesti, jer je Peđa danas ime srpske slave i savesti! Od večnosti odabrani, smrt mu ime ne sahrani, osta' rodu u nasleđe slavno ime našeg Peđe!"

BONUS VIDEO

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI