"IMALI SMO DETE SA AUTIZMOM, ALI SMO GA ISTERALI" Bolna ispovest majke iz Novog Pazara čiju bolesnu ćerku direktor vrtića nije hteo da prime u kolektiv

Pored svih izazova sa kojima se svakodnevno susreću najviše ih je pogodilo to što su vlasnici jednog privatnog vrtića odlučili da njihovoj mezimici onemoguće upis.

- Kada smo to doživeli, verujte, to je bio šok, šamar, ne znam kako bih to rekla. Ja u tom momentu nisam ni zaplakala jer nisam znala šta me je snašlo, stvarno nisam mogla da verujem šta je čovek rekao. Kada smo izašli, suprugu je bilo jako teško, on je onako samo čvrsto zagrlio Merjem, kaže, primiće je neko drugi. Ali ja sam mislila, gotovo, ako je ne primi prvi, zašto bi je primio deseti, neće je primiti niko - priča neutešna majka Amina Nikšić za Kurir.

Merjem je devojčica kojoj je dijagnostifikovana cerebralna paraliza. Roditelji se trude da joj obezbede što normalnije detinjstvo, ali su naišli na zid onog trenutka kada su želeli da je upišu u vrtić.

- Odveli smo je da vide da nije agresivna, da nikad ne vrišti bez nekog razloga, apsolutno se ponaša kao i svako normalno dete. Ako joj je stalo do neke igračke, ona će se otimati za tu igračku, što radi i dete urednog razvoja. Razgovarala sam tad sa direktorom, sve sam objasnila zapravo, i video je Merjem i izgovorio jednu rečenicu koja je tad i mene, koja imam dete sa takvim smetnjama, zaista zabolela. On kaže meni: "Ja ću morati da vidim sa svojim kolektivom, ali znate, mi smo imali dete sa autizmom koje smo isterali" - otkrila je majka i nastavila:

- Ja sam samo pogledala supruga, nisam znala šta da kažem dalje. Samo mi je pred očima bila ta majka, čije dete su oni primili na dan, dva, tri, pet meseci i posle toga ga isterali. Kaže dalje taj direktor, kaže da se bune roditelji. Ovo je mali grad, kao što znate, manje-više svi se znamo. Ja, onoliko roditelja koliko sam uspela da pitam, niko nije rekao da bi mu smetalo dete. I ono, baš su bili u čudu kao, ja ne mogu da verujem da je on to rekao.

- Njegov izgovor je bio da smeta deci, da ne mogu deca da uče to što su oni programom predvideli. To je to, oni neće moći da prime naše dete. Ja mu u jednom momentu javljam da će Merjem imati pratioca, da neće biti sama i da, apsolutno osim prostora i dece, okruženja, kako bi se Merjem socijalizirala, ništa više ne očekujemo. Niti treba niko da je hrani, ništa, ništa, ništa. Ona će imati devojku koja će da bude sa njom. Međutim, ni to nije bila opcija.

Za porodicu Nikšić, odbijanje direktora vrtića bio je veliki udarac.

- Ne mogu da opišem kako je to bilo. Celodnevna tuga i plač je malo da opiše to kako sam se ja osećala. Vi znate da je vaše dete drugačije i da nije samostalno. Njoj ako date čašu vode, ona će piti, ali ako joj ne date ona može da dehidrira. I onda vam neko kaže, izvinite, vaše dete je bolesno, vaše dete ima autizam, vaše dete je agresivno, ovako ili onako. Mnogo je teško, zaista.

Inače, mala Merjem je 2019. godine rođena kao potpuno zdravo dete. Roditelji su prošli uredno sve lekarske preglede.

Krivi lekare za nemar

- Sve je odlično bilo. I u samom danu porođaja je bilo sve u redu bez ikakvih komplikacija. Merjem je dobila ocenu 9 od 10. Po rođenju se, međutim, inficirao pupak. Tvrdim da se to desilo nemarnošću lekara. Nisam neko ko će suditi o njihovoj stručnosti, ali što se nemarnosti tiče zaista mogu da kažem da su bili nemarni. Poslali su je u Kragujevac, našli su dve bakterije u Merjeminom pupčaniku. Tad je već bilo kasno da se spreči sepsa. Došlo je do sepse, sepsa je otišla na mozak i oštetila do tada apsolutno zdravo dete.

Nakon borbe koja je trajala 14 meseci, lekari su im saopštili ono čega su se najviše plašili.

- Dobila je dijagnozu, bilo je jako teško. Ja sam porasla u Novopazarskoj banji, pa mi deca sa cerebralnom paralizom nisu strana. Moja mama je učiteljica deci sa cerebralnom paralizom ili sa bilo kojim drugim smetnjama u razvoju, pa kažem nije mi prvi kontakt i znam šta to znači.

Od tada se u životu porodice Nikšić sve promenilo.

- Pored te boli koju osećate zašto se to desilo i zašto baš vama i slično, odmah finansije postaju veliki problem. Prodavali smo što se moglo, koliko se moglo, kažem, i onda se odlučujemo na jedan jako težak korak. Kad smo potpisali ugovor u fondaciji i dobili taj zeleni plakat, prvo smo ga oplakali oboje. Bilo je mnogo teško da se vaše dete zapravo tu nalazi. Do juče smo mi slali SMS poruke i slično za te plakate i sad je naše dete na tom plakatu. Malo pre sam vam pokazala hodalicu koja ima četiri točka. To su četiri točka koja koštaju 9.500 evra. Pored toga su jedna kolica, druga kolica, stajalice, druga hodalica. Eto vidite, te obične cipelice na njoj koštaju 400 evra.

Trenutno se u Velikoj Britaniji u jednom istraživačkom centru za Merijem rade lekovi. Urađena su tri leka, sva tri koštaju po 13.850 eura.

- Za dva leka smo obezbedili novac, za treći je prosto nemoguće.

Dok se bore sa svakodnevnim izazovima, Nikšići su aktivno tražili vrtić koji će prihvatiti njihovu Merijem. Pored privatnih vrtića, kako kažu, nerado i sa malim očekivanjima su zakucali i na vrata državnog.

- Ako smo ovako prošli u privatnom, možete misliti šta će nam se desiti u državnom. Kao što sam jednom rekla, oni je u državnom moraju primiti, ali je voleti ne moraju. Ne moraju da je vole, ne moraju da budu nežni prema njoj. Ne smeju da je udaraju, ali baš da budu ljubazni, da je pomažu, ne moraju, nisu u obavezi.

Ipak, na sreću desilo se ono što nije očekivala:

- Ja sam jednom u razgovoru sa defektologom, prilikom upisa, pošto je to malo trajalo, procedura, treba da se prođu određene komisije i slično, ja sam ga zaustavila i rekla: "Izvinite, ali mogu li da izađem napolje, da vidim da li sam ja u Novom Pazaru, jer ovakvu ljubaznost, ovakvu empatiju, zaista nisam očekivala!" Verujte da u državnom vrtiću, u toj grupi u kojoj je Merijem, da meni svakodnevno se roditelji jave ili kada se sretnemo i kažu mi da njihova deca toliko vole Merijem i da pričaju o njoj i kada odu u kući, Merica uradila to, ja sam Merici pomogao to.

(Kurir)

BONUS VIDEO:

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI