OVAKO SE OBELEŽAVA VELIKI PETAK Sveštenik Marko nam je razrešio SVE NEDOUMICE, u ovome nemojte da pogrešite!

Hrišćani koji vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru danas molitveno obeležavaju Veliki petak, jedan od najtužnijih dana u hrišćanstvu. Dan kada je čovek „ubio“ Boga, dan kada čitav svemir ćuti, kada ne zvone zvona.

Iako bi Veliki petak trebalo da provedemo u farbanju jaja, strogom postu, tihovanju i bez ikakvih proslava, neretko i na današnji dan kruže čuvene cirkularne poruke u kojima „Od srca čestitamo praznik“.

Kako bi zaista trebalo da obeležimo Veliki petak u svojim domovima i u čemu grešimo, objasnio je za Alo! sveštenik Marko Jeftić iz Hrama Pokrova Presvete Bogorodice u Mladenovcu.

- Mnogo toga postalo je neka vrsta pomodarstva i komoditeta u kome živimo i dosta ljudi neke stvari radi iz neznanja, lično smatram ne iz zle namere. Svakako da nemamo izgovor za neinformisanost, pogotovo u današnje vreme. To može samo biti produkt naše lenjosti ili nezainteresovanosti - rekao je sveštenik Marko Jeftić, a zatim dodao da za takva učenja nije poželjno koristiti internet. Osim što vrlo često možemo naći netačne ili polovične informacije, mnogo je važno da nešto zaista i suštinski razumemo, a to možemo samo uz sveštenika u crkvi.

- Svako od nas će sa radošću podeliti svoje teološko znanje, nije važno koliko neko ima godina. Stariji ljudi ne žele da se informišu jer misle da je sramota što ne znaju, a sramota je prejaka, nepotrebna reč, učimo dok smo živi. Korisnije je da taj stid preobratimo u nešto korisno, da suštinski razumemo i osetimo veru i da po njoj živimo.

Foto: Printscreen

Kako kaže, Veliki petak bi trebalo da provedemo kod kuće sa porodicom ili u hramu.

- Postoje bogosluženja koja se drže samo na Veliki petak i ona su sama po sebi ispunjena velikim značajem. Prolazimo kroz njih čitav taj stradalni put, a današnji dan bi svakako trebalo da bude ispunjen molitvom. Danas je strogi post, ali ne samo tela već i duha. Danas bi trebalo da vodimo računa čime hranimo i jedno i drugo. Ne možemo s jedne strane farbati jaja, sećati se stradanja Hristovog i provesti dan u postu i molitvi, a onda pojačati televizor sa nekim neprimerenim sadržajima i psovkama. Danas je naš zadatak da spiramo sve loše i hranimo se dobrim - objasnio je Marko Jeftić, paroh Hrama Pokrova Presvete Bogorodice.

Na pitanje da li i koliko grešimo sa preteranim ukrašavanjem jaja, naš sagovornik za Alo! kaže da crkva ne nameće nikakva pravila, te ne postoji spisak ispravnih i neispravnih stvari.

- Najbitnije od svega je da u centar stavimo Hrista. Sva ukrašavanja, radost za Vaskrs, sve će biti potpuno besmisleno ako nam Bog nije na prvom mestu. Ako Bog nije na prvom mestu, onda ništa nije na svom mestu i obrnuto. Dakle, ako je Hristos u centru, ako se sećamo toga i pred Vaskrs sve činimo u slavu Božju, onda će sve drugo biti manje važno - zaključio je sveštenik Marko Jeftić.

Foto: Printscreen/instagram

Zbog čega se farbaju uskršnja jaja

Tradicija farbanja jaja potiče još iz predhrišćanskog perioda. I pre Hrista i njegovog stradanja jaja su predstavljala simbol rađanja i pobede nad smrću - kada se ljuska slomi, iz jajeta izlazi novi život.

Postoje brojna narodna predanja u vezi s ovim običajem. Najstarije govori o stražarima koji su čuvali Hristov grob i tu jeli pečenu kokošku. Jedan od njih se stalno plašio da bi Hrist mogao da oživi, zbog čega su ga drugi ismevali i rekli mu da će se to dogoditi kada pečena kokoška koju su jeli poleti i snese crveno jaje. Tog trenutka, po predanju, Hrist se uzdigao i poleteo ka nebu.

Farbanje jaja vezuje se i za legendu o Mariji Magdaleni. Po toj priči, ona je došla u Rim da propoveda Hristovo Jevanđelje, te stigla i do cara Tiberija, kome je na poklon donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kad bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: „Hristos Vaskrse“, i sva jaja u korpi postala su crvena.

Ipak, postoje i legende koje farbanja jaja vezuju za događaje pre Hristovog vaskrsenja. Jedna stara priča kaže da je ispod krsta na Golgoti, na kojem je razapet Hrist, bilo grličino gnezdo. Krv je poprskala jaja u gnezdu i obojila ih crvenom bojom, pa od tada hrišćani obeležavaju dan Hristovog stradanja farbanjem crvenih jaja.

Bilo kako bilo, simbolika svih priča je ista - jaja se na Veliki petak farbaju u spomen na nevino prolivenu krv i vaskrsenje Hristovo.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI