U ŠKOLI SI FACA AKO SI LEP I ĆAKNUT! Novi trend: Adolescenti jure dijagnozu

Doskoro je bila sramota biti adolescent, a imati emotivnih problema, biti anksiozan ili pod stresom. Javljati se iz tih razloga psihologu ili psihoterapeutu bilo je dočekivano na nož u okolini, pa je većina njih krila da ide na razgovor kako bi lakše prebrodili teški period. U želji da se omladina podstakne da bez ustručavanja potraži pomoć stručnjaka, danas se otišlo u drugu krajnost.

Kod mladih je u poslednje vreme postalo trend da imaju dijagnozu, otkriva za Alo! psihoterapeut i defektolog Ivana Sinđić, i dodaje da je to pogotovo izraženo kod devojčica u adolescenciji.

- Kažu „Ako si lepa i zgodna, a uz to malo i ćaknuta, imaš bolji prolaz kod dečaka“ i oni na taj način skreću pažnju na sebe. Ali ne samo kod svojih vršnjaka, već i kod profesora i kod roditelja. To im onda služi kao izgovor za učenje, odnosno da imaju bolji tretman kod profesora, ali i da kod kuće budu oslobođeni dodatnog pritiska i dobiju veću pažnju roditelja. Čak češće traže pomoć psihijatra jer znaju da im on može prepisati medikamente, a da bi ih dobili, ispričaju simptome koje su pronašli na internetu. Najčešće su to simptomi za ADHD - odnosno poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću i neki oblici autizma. Na sreću, stručno lice je nemoguće prevariti - kaže Ivana Sinđić, a zatim objašnjava i zbog čega po svaku cenu žele da piju lekove.

- Medikamenti koji stimulišu raspoloženje i povećavaju koncentraciju se često zloupotrebljavaju, ali izazivaju i zavisnost ukoliko se uzimaju duži vremenski period - kaže defektolog.

Alo/Privatna arhiva

S druge strane, naravno da među omladinom i adolescentima nemali broj onih stvarno pate od anksioznosti i depresije, a razlozi su obično nefunkcionalne porodice ili vršnjačko nasilje.

- U tom periodu čak često i neuzvraćena ljubav može biti okidač problema. Ipak, moramo uzeti u obzir i činjenicu da adolescencija jeste najosetljiviji i možda najteži period u životu svakog čoveka - objašnjava Sinđićeva, i dodaje da dosta toga moramo pripisati intenzivnim promenama na fiziološkom i hormonskom nivou koje se dešavaju u tom periodu.

Na pitanje šta najviše muči adolescente u Srbiji danas, i zbog čega najčešće odlaze po stručnu pomoć, Ivana Sinđić kaže da je pre svega nemoguće predvideti njihove reakcije, ali i način na koji će doživeti nešto iz spoljašnjeg sveta. Ipak, vršnjačko nasilje je, kaže, najzastupljenije.

- Lažni svet na društvenim mrežama, negativni komentari, osude i vređanja ostavljaju velike posledice po njihovo mentalno zdravlje, ali problem nastaje pre svega u školi. Usudiću se da kažem da je vršnjačko nasilje svake vrste nešto što svaka škola krije i zataškava, pre svega zbog imidža. Najstrašnije je što u školi deca ne dobijaju adekvatnu pomoć čak ni stručnih lica koja, između ostalog, zbog toga u školi i postoje. Da ne pričam o tome da se preko nekih stvari jednostavno prelazi uz obrazloženje da „to nije ništa strašno“. Zbog toga je najvažnije da postoji dobra komunikacija kod kuće, da imaju slobodu da se obrate roditeljima za pomoć, jer se pojedine stvari mogu isterati na čistac samo kada roditelj ode korak dalje preko inspekcija ili drugih institucija - zaključila je za Alo! Ivana Sinđić.

BONUS VIDEO:

 

 

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI